Nikada nije više bilo “slobode” u svetu, ali ni više straha za bezbednost sopstvene dece

Nemoguće je biti bezgrešan roditelj, ali biti tako potpuno obezglavljen pogubno je za potomke. Sloboda ne znači hodati bez glave – naprotiv.

U danima kada je zemaljska kugla postala velika arena, a mi obični smrtnici odreda gladijatori, postavlja se pitanje ko je najugroženiji. Ne treba kopati previše da bi se došlo do pravog odgovora da su glavna meta za onoga ko “truje” – deca, (kao i uvek uostalom).

Pa negde bi trebalo početi od početka- razume se- i napraviti presek kada je krenuo ovaj teški sunovrat vrednosti u društvima širom sveta. Od momenta kada je počeo da se uvodi sistem “supply side” ekonomski sistem, početkom osamdesetih godina, svet ulazi u zonu konzumerizma. Ovaj model je baziran na tome da se proizvodi što više dobara i usluga i da se na taj način povećava tražnja na tržištu. Bombardovanje ljudi reklamama i jeftinim proizvodima napravljenih od strane azijske dece, počinje kataklizma vrednosti u svetu.

Ođednom, ”sve to nešto sa reklame” vam je neophodno kako biste bili konačno srećni. Da li je gospođa Tačer znala kakav će uticaj ovakva ekonomija imati na društvo, ili ne daj Bože kako žive ta azijska deca koja “crnački” rade da bi održavali taj volumen po tako niskim cenama njenu famoznu ekonomiju nenormalne ponude, ali to je već sada manje bitno. Da ne bismo ulazili u dubiozu ekonomske analize čiji se kraj već uveliko vidi, moram da pomenem i osvrnem se na to šta je to i ko nam trenutno truje decu, nakon čitavog tog zaukavanja društveno-ekonomskog točka. Primer koji najbolje objašnjava celu tu situaciju je da se petoro dece nekada igralo sa jednom igračkom, a danas svako dete ima 150 igračaka i igra se samo. Ili samo gleda u ekran.

Jeste, oduvek je bilo sociopata, bar od kada je pisane istorije. Međutim, nikada izopačenost nije bila afirmisana kao u neoliberalnom kapitalizmu. Neoliberalni koncept je doneo izjednačenje prirodnog i u određenoj meri tradicionalnog sa najgorim izopačenostima koje postoje u svetu. Na primer u Skandinavskim zemljama postoje bordeli sa konjima. Neverovatan biznis, tvrde vlasnici bordela, i to sve preko Vice produkcije. Javna tajna, ali ipak poštovanje “slobode” da čovek ukoliko želi, uz novčanu nadoknadu može da zaskoči KONjA.

Nikada nije više bilo “slobode” u svetu, ali ni više straha za bezbednost sopstvene dece. S toga, prst na čelo!

Seksualno opredeljenje odraslih ljudi, tj. njihov izbor, zaista niko ne bi trebao da dovodi u pitanje, osim ako je u taj odnos uključen neko maloletan. Ukoliko ti isti odrasli ne atakuju na bilo koji način na nadolazeće generacije pokušavajući da “ubace” razne edukativne programe za decu koja treba da se “liberalno” vaspitavaju, “u redu je”, ali za sve postoji granica. Ne samo granica dobrog ukusa nego ipak nekih ljudskih moralnih kodeksa izgrađenih kroz vreme i izvesno promišljanje. Onih moralnih kodeksa koji nam osiguravaju opstanak vrste u svakom smislu. Kako genetskom, tako i u duhovnom, emotivnom i mentalnom smislu.

Naime, pri upisu mog deteta u vrtić, na obrascu je bio da se popuni odeljak za pol. Pisalo je sledeće : 1) muško 2) žensko 3) drugo… Postoje više od dva pola kod četvorogodišnje dece??? Pa kakva je to sloboda? A deca ne smeju da trče kroz školu, ne smeju da jedu ništa što sadrži mleko, jaja ili koštunjavo voće, ne smeju da dele užinu, dečaci koji “malo” više trče dobiju terapiju za hiperaktivnost…U prevodu ne sme da postoji jedinstvo ili pobuna! Ali smeju da odaberu kojeg će od TRI ponuđena pola da budu… No to je tek segment minorni. Ali svakako Neoliberalizam podrazumeva ukidanje mnogo više nego što “dozvoljava”. Nikada nismo bili toliko slobodni a zarobljeni.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana