Kada je krenula u vrtić, prvo čemu su se vaspitačice čudile ticalo se njenog bogatog rečnika i njene bujne mašte koju je tako liepo znala da izrazi. I taman kada su njeni vršnjaci počeli da je sustižu, ona je već umakla sa svojim složenim rečima i rečenicama.
Ali nije tu samo reč o bogatom rečniku. Ono što smo primetili i mi, i njeni učitelji, jeste to da je njeno samopouzdanje posledica lakog izgovora i lakog izjašnjavanja. Njoj nikada nije bio problem da objasni svoja osjećanja i svoje želje i baš zbog toga s njom nekako uopšte nije bilo problema. Znate kako su mala deca frustrirana kad nešto ne znaju da vam objasne, pa stanu da iskaljuju bes samo zato što ne znaju da izraze to što osećaju i misle. To se kod nas nije događalo.
Nemojte smatrati da je vaše dete malo
Deca nisu odrasli i možda nemaju tako razvijene kognitivne veštine kao mi odrasli, ali ona jako brzo uče i zato je šteta da im u vreme kada tako brzo usvajaju znanja sistemski namećete nešto što nema smisla. A tepanje i loš izgovor definitivno nemaju smisla ako želite da vaše dete izraste u malo, pametno, elokventno biće.
I ne samo to – nemojte smatrati da je vaše dete malo i da s njim mora da se razgovara kao sa malima. Deca, kao što smo rekli, jako brzo uče i zato bez obzira na njihov uzrast budite roditelj koji će svom detetu sve da objasni kako treba. I sama činjenica da roditelji ignorišu svoje dete kada se radi o temama za velike, a u razgovor se upuštaju samo kada su na tapetu teme za klince detetu šalje poruku da su male stvari krojene za njih. Tako ih ne učite da rastu i shvataju složenost života i važnost komunikacije, ali ćete to od njih jednoga danas sigurno očekivati. Pitanje je, međutim, kada i kako ćete vi sami preći tu granicu malog u veliko, odnosno tepanja u ozbiljan razgovor.”
Izvor: Index.hr
