Broj studenata koji upisuju smerove za nastavnike hemije, fizike, biologije i matematike za nepunu deceniju značajno je opao. Ministarstvo prosvete dodeljuje stipendije od oko 20.000 dinara mesečno studentima koji se školuju za buduće nastavnike.
Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić kaže za RTS da đaci tokom promocija predavačkih profesija u školama prvo pitaju kolika će im biti plata. Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta smatra da je za rešavanje tog problema potreban široki društveni konsenzus, da se obrazovanje postavi kao važno za opstanak nacije.
Sve je teže direktorima škola da pronađu nastavnike za zamenu, ako se neko razboli i ode na bolovanje. Upućeni kažu da kriterijuma skoro nema, svi koji žele da rade, lakše nego ikada dobijaju posao.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, situacija je ozbiljna. Broj onih koji upisuju smerove za nastavnike hemije, fizike, biologije i matematike za nepunu deceniju značajno je opao.
Hemiju je 2015. upisalo 26 studenata, prošle godine samo tri. Od 28 studenata fizike, koliko smo imali upisanih 2015. godine, prošle godine smo došli do sedam.
Od 15 studenata koji su hteli da budu profesori biologije 2016, stiglo se do dva 2023. godine. Ništa nije bolje ni na matematici, koju je u prošloj školskoj godini upisalo samo dvoje studenata.
Geografija je sa 84 studenta, došla na 20, a srpski sa 111 na 61 zainteresovanog da se školuje da predaje taj predmet.
Filozofski fakultet se još i najbolje drži, ali i tu je pad osetan. Od početnih 120, došli smo do 84 onih koji želi da ga studiraju i predaju filozofiju deci, kada ga završe.
Ministarstvo prosvete dodeljuje stipendije od oko 20.000 dinara mesečno studentima koji se školuju za buduće nastavnike na različitim fakultetima i vaspitače u predškolskim ustanovama.
Čekajući odgovor Ministarstva
Dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Goran Roglić kaže da su sastanak sa resornom ministarkom, na kojem su izneli svoje predloge kako bi se potencijalni studenti stimulisali da izaberu nastavničke smerove, imali još prošle godine i da još nikakav odgovor nisu dobili.
Platformu Senata Univerziteta u Beogradu podržalo je osam dekana fakulteta i Unije prirodno-matematičkih fakulteta, koja je predložila i obrazovanje dvopredmentnih nastavnika.
„Bio je jedan sastanak sa resornom ministarkom decembra meseca, gde je glavna tema bila analiza nedostajućeg kadra po regionima u Srbiji i projekcija šta nas očekuje u narednih pet godina. Još nismo dobili te podatke, a da stupi u kontakt sa svim školama po regionima jedino može Ministarstvo prosvete„, kaže Roglić.
Roglić navodi da su upravo predložene regionalne stipendije u zavisnosti od toga koji predmeti su deficitarni.
Dekan Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Velimir Šećerov ukazuje na to da su uslovi za dobijanje stipendije prilično oštri, ali da su svi dekani stali iza tog predloga imajući u vidu trend pada zainteresovanosti.
Dekan Roglić ističe da đaci tokom promocija predavačkih profesija u školama prvo pitaju kolika će im biti plata. U hemiji plate se kreću od sto do sto dvadeset hiljada dinara što se, kako napominje, ne može meriti sa ETF-om, FON-om ili Mašinskim fakultetom.
Prema rečima Šećerova, za rešavanje tog problema potreban je široki društveni konsenzus, da se obrazovanje postavi kao važno za opstanak nacije.
Podrškom celog društva protiv urušavanja obrazovanja
Dodaje da je deficit nastavnika veći u manjim centrima, gde predaju oni koji imaju najsrodnije kompetencije predmetima koje predaju.
„Stipendije potrebno finije podesiti kako bismo imali širi opseg. Fakulteti koji školuju nastavnike očekuju finanijsku podršku budući da ti smerovi nisu komercijalni, a značajna je i ‘marketinška’, podrška medija„, kaže Šećerov.
Roglić naglašava da jedino obrazovanje može da vodi zemlju napred, a da se ono uništava proteklih 15-20 godina.
„Postavlja se pitanje da li roditelji žele privatno obrazovanje za svoju decu koje će plaćati deset hiljada evra ili kvaltetno državno obrazovanje kakvo je ova zemlja nekada imala„, navodi dekan Hemijskog fakulteta.
Izvor: RTS.rs
