Meso – neka deca ga izbegavaju, jer ne vole ili su na isto alergična. Neka deca ga, pak, ne jedu iz uverenja. Kao ćerke Beograđanina Nenada Vukosavljevića. Zbog toga su u državnom vrtiću dobijale specijalne obroke ili su bezmesni ručak od kuće nosile same. I to je tako funkcionisalo tri, četiri godine, priča nam otac. Dok nedavno vaspitačice nisu saopštile – obrocima bez mesa u vrtiću došao je kraj.
„Mi smo pokušali da razgovaramo sa nutricionistkinjom koja nam je rekla da to ne dolazi u obzir i da nas zakon ne prepoznaje, te da ili ćemo da poštujemo pravila da dete jede meso ili ćemo da ispišemo dete iz vrtića“, navodi Vukosavljević.
Situaciji je, naime, kumovao novi pravilnik o ishrani predškolaca koji su sačinili ministri prosvete i zdravlja. Dokument propisuje kakvi se obroci i kada služe u vrtićima, ali i u kojim slučajevima može doći do odstupanja od jelovnika.
Zdravlje i veroispovest – to su dva razloga zbog kojih vrtići mogu pripremati posebnu ishranu deci ili dozvoliti da ona od kuće sebi donose hranu.
„Mi smo se pozvali na verske razloge, oni su nama na to tražili da donesemo potvrdu iz verske zajednice“, dodaje otac.
Na to predškolska ustanova nema pravo. Jer u pravilniku nema pravila da se religijski razlozi za specifičnu ishranu u vrtiću dokazuju potvrdom verske zajednice. Osim toga, Ustav je jasan: niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim uverenjima.
„Niko ne može da primora i ne sme da nas primorava na to da se mi izjašnjavamo, niti nam pada na pamet da se javno izjašnjavamo o tome“, kaže Vukosavljević.
Zato su se žalili Poverenici za ravnopravnost, koja je za N1 potvrdila da je pritužba stigla i da će doneti rešenje u roku od 90 dana. Podseća da je sličnih žalbi bilo i 2014. i 2015.
„Kada smo dali zapravo preporuku da predškolska ustanova treba da preduzme sve potrebne mere kako bi obezbedila ishranu dece i koja imaju zdravstvene probleme, kao i decu koja iz verskih ili drugih nezdravstvenih razloga imaju zapravo nespecifične zahteve u ishrani. Jer, naravno, mi kao država smo se svakako obavezali na otklanjanje svih vidova diskriminacije dece, što jeste standard u našoj državi, što, naravno, ne znači da se nećemo suočavati sa pojedinačnim slučajevima kršenja prava“, kaže poverenica Brankica Janković.
U Sekretarijatu za dečju zaštitu Beograda brane se pravilnikom, a roditelji neće ni da čuju za meso na trpezi. Makar obroke pripremali i u vrtić donosili sami.
„Znači, ja ne jedem meso 28 godina mi smo se dobro raspitali ne želeći da iz neznanja ugrozimo zdravlje naše dece. Naša deca su savršeno zdrava, napredna. Hvala Bogu“, kaže Vukosavljević.
Dok predškolska ustanova čeka versku potvrdu, porodica čeka mišljenje poverenice za ravnopravnost. Žive, kažu, vanredno, pa u zavisnosti od jela i užine dana, dete ili za vreme ručka izvlače ili u vrtić ne ide uopšte.
Izvor: N1
 u praksi?){kind=link}