Na adrese srednjih škola u Srbiji, Ministarstvo prosvete uputilo je ovih dana dopis u kojem ih obaveštava da bi u drugom polugodištu đacima trebalo da održe dva časa posvećena odbrani, civilnoj zaštiti i reagovanju u toku prirodnih katastrofa i elementarnih nepogoda.
Kako su precizirali predstavnici Ministarstva prosvete, neće biti uveden novi predmet, već će u toku jedne školske godine na ukupno četiri časa odeljenskog starešinstva razredni starešina fakultativno obrađivati 11 tema, a za to može da angažuje i goste iz Ministarstva odbrane.
Uvođenje obuke o odbrani i civilnoj zaštiti u školski sistem, kako kažu, iniciralo je Ministarstvo odbrane. To su učinili pozivajući se na odredbe Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, u kojima se srednjoškolci smatraju kategorijom građana koja treba da stekne znanja i veštine za potrebe odbrane zemlje u uslovima vanrednog i ratnog stanja.
„Neke od tih 11 tema koje će đaci obrađivati su: kakva je uloga Vojske Srbije u sistemu odbrane zemlje, kako se postaje profesionalni vojnik, vojna obaveza u Srbiji, koji su oblici nenaoružanog otpora i teme iz oblasti civilne zaštite“, pojašnjavaju u Ministarstvu prosvete.
Izuzetno je što su se ministarstva odbrane i prosvete odlučila na uvođenje ove novine u srpsko obrazovanje, smatra prof. dr Zoran Dragišić sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu.
Međutim, ističe da se na četiri časa u toku školske godine gotovo ništa ne može učiniti, jer Srbija sada ima generacije mladih potpuno nespremne za „obaveze i zahteve bezbednog življenja“, koji ne znaju osnove zaštite od poplave i požara.
„Naša omladina je nebezbedna. Ovaj korak je odličan, ali je neophodno hitno uvođenje obaveznog predmeta u trećem i četvrtom razredu srednje škole, koji bi se zvao bezbedonosna kultura. Pored znanja o pružanju prve pomoći, gašenju početnog požara, ponašanja u vanrednim situacijama, pri poplavama, na primer, taj predmet bi đake učio kako da se odupru svim savremenim izazovima i pretnjama koji sve više ugrožavaju srednjoškolce.
To su narkomanija, sajber pretnje i saznanja o svim vrstama kriminala, a naročito narko-kriminalu. Nastavnici bi đake naučili kako se ukazuje lična i uzajamna zaštita, kako se to stručno naziva prema međunarodnim konvencijama o civilnoj zaštiti“, ističe profesor Dragišić i dodaje da bi to bilo nešto poput nekadašnjeg predmeta Odbrana i zaštita, ali bez njegove „ideološke obojenosti“.
Ta znanja mladima su potrebna jer Srbija nema obavezno služenje vojnog roka, a pojačane su pretnje regionu od terorizma, ali i takozvanih tehničko-tehnoloških udesa, koje donosi pokretanje industrijske proizvodnje.
Klimatske promene, kako ističe, suočavaju nas sa sve češćim mogućnostima prirodnih katastrofa, što je samo još jedan od razloga za uvođenje obaveznog srednjoškolskog predmeta.
„Činjenica je da živimo u veoma nestabilnom regionu. Budući da od 2010. godine nemamo obavezno služenje vojnog roka, predlažem da u okviru tog predmeta u četvrtom razredu, možda i u trećem, bude uvedena mini vojna obuka i za dečake i za devojčice, na kojoj bi naučili gađanje iz puške. Onaj učenik koji ima problem sa oružjem ne bi morao da puca iz puške, ali ne može baš da ima i prigovor savesti na gašenje požara“, ističe Dragišić i dodaje da bi se ovim predmetom podigla i motivacija za dobrovoljno služenje vojnog roka, jer smatra da je Srbiji potrebna veća vojna rezerva.
Izvor: Politika
