Napisala Patriša Anđelković
Ilustrovala Sonja Paunović
Hrčak Tihomir je bio veoma zabrinut za svoju sudbinu. Svi njegovi rođaci već su dobili nov dom, samo je on i dalje u prodavnici kućnih ljubimaca željno očekivao svog budućeg vlasnika. Uz to, ostale životinje su ga neprekidno grdile zato što je noću pravio buku zbog koje nisu mogle da spavaju. Ko će uopšte da uzme ljubimca koji po celu noć trči u svom točku?
Pisanje slikovnica za decu težak je i prilično izazovan zadatak. Autor mora da bude dovoljno vešt da tekstom koji ne sme da bude dug predstavi junaka, izazove empatiju kod čitaoca, provede ga kroz neku malu avanturu i potom, na kraju, ponudi neočekivan preokret kojim će na pravi način zaokružiti junakovu sudbinu. Uz sve to, treba i da pošalje važnu poruku svojim malim čitaocima.
Patriša Anđelković jedna od onih autorki koje vrlo uspešno odgovaraju na sve te zadatke. Njene slikovnice Gospodin Ljutiša i pas Ljutko i Ničija kuca dugo su imale svoju vernu čitalačku publiku i bile su prve među onima koje su objavljene u Kreativnom centru. Potom je usledila slikovnica Mila, Kraljica Nereda – priča o devojčici koja je, zahvaljujući neočekivanom spletu okolnosti, stekla neobičnog i vernog prijatelja – a ovog puta Patriša Anđelković za svog junaka bira simpatičnog malog hrčka po imenu Tihomir.
Tihomir ima problem zato što je drugačiji od ostalih. On se igra noću, kada svi u prodavnici kućnih ljubimaca spavaju. Njegova jedina zabava je točak koji u kasnim satima vozi, pa zato nije ni miran ni tih i smeta svojim drugarima. Oni ga grde i prete mu da ga niko nikada neće uzeti za kućnog ljubimca. Ipak, jednog dana u prodavnicu će ući neko ko traži baš takvog prijatelja kao što je ovaj hrčak. Poslednjom scenom u slikovnici autorka će svoje čitaoce iznenaditi i obradovati domom koji je izabrala za Tihomira.
Ideju za ovu slikovnicu, autorka je dobila iz sopstvenog iskustva: Kao dete sam uvek imala bar po jednu životinju: kornjače, ribe, papagaje i jednog psa. Od svakog od njih sam nešto naučila: pored ljubavi koju sam osećala prema njima bilo je važno da naučim dosta i o njihovim navikama, potrebama, kao i da i razvijem osećaj odgovornost za neko drugo biće. Ne preporučujem roditeljima da deci nabave kućnog ljubimca samo da bi naučili te stvari, ako sama deca za to ne pokazuju interesovanje, ali s druge strane verujem da kućni ljubimac može mnogo doprineti životu jedne porodice, navodi autorka.
Vešto vođena priča, simpatični junaci i neizvesna sudbina malog hrčka pružiće i roditeljima i deci mnogo uživanja prilikom čitanja ove slikovnice, ali i dobar povod za razgovor o tome kako reagujemo na one koji su drugačiji od nas.
Svojim bogatim i toplim ilustracijama Sonja Paunović je upotpunila atmosferu ove knjige.
Izvor: Detinjarije.com
