Piše: Snežana Golić, pedagog
Opšteprihvaćeno, poslednjih godina, je da dete sa tri ili četiri godine krene na neku dodatnu aktivnost. S obzirom na to da se dečji argumenti još uvek ne mogu smatrati razumnim, roditelji se često preispituju da li je uzrast i odabir hobija dobar. Par saveta moglo bi da pomogne:
Najvažniji od najvažnijih saveta je da želju i zadovoljstvo deteta proveravate isključivo ODMAH NAKON TRENINGA. U svakom drugom trenutku, puno faktora koji nemaju veze sa odabirom hobija, ometaće detetov osećaj. Faktori koji zbunjuju dete su odvajanje od roditelja, prekid igre, vremenske prilike, umor, crtani film, maca koja je baš sada pristigla u vidokrug trogodišnjaka ili predškolca, ljuljaška… itd. Naravno, sve navedeno su važne potrebe deteta i trebalo bi ih pratiti, ali ne u vreme treninga, ako ste odabrali da vaše dete ide na druženja ovog tipa. Dakle, odmah nakon treninga detetovo raspoloženje i zadovoljstvo će vam u velikoj meri potvrditi ili osporiti izbor koji ste zajedno napravili.
Ukoliko dete nezadovoljno ODLAZI sa treninga nekoliko puta uzastopno, preispitajte obavezno izbor i pokušajte da pronađete uzroke nezadovoljstva. Deci bi hobi trebalo da prija, da ne bismo postigli kontraefekat dečjeg i svog truda. Neka deca nemaju nikakav osećaj za muziku i ples i časovi iz te oblasti ostaviće ih ravnodušnim. Puno dečaka ne voli ni fudbal ni košarku. To nema veze sa neizgrađenim radnim navikama, već sa osećajem koji određena aktivnost budi ili ne u detetu, a na koji se, ukoliko je pozitivan, mogu „osloniti“ trud, odricanja i jačanje volje, izgradnja radnih navika, timska igra, disciplina….
