O Zdenjeku Mileru ili zašto kupujem stare knjige za decu

U poslednje vreme, dve omiljene knjige mog najmlađeg deteta, bez kojih ne može da prođe odlazak na spavanje, su pola veka stare slikovnice koje sam pre par godina kupila na aukciji preko interneta. To su dve divno očuvane i prelepo ilustrovane stare knjige Mladog pokolenja “Žuća i njegove žabe” i “Rundavko čuva med” iz 1965.  i 1966. godine, sa slatkim pegavim štenetom u glavnoj ulozi.

Piše: Jovana Papan

U ovim starinskim dečijim knjigama uvek me zadivi ilustracija, uvek savršeno jasna, dovršena, ljupka i svedena sa puno ukusa i umetničkog smisla. Vidi se da je vođeno puno računa o jeziku i stilu, što danas nažalost često nije slučaj, pa je pravo zadovoljstvo čitati ih,  sa sve pomalo arhaičinim izrazima “Dok su tako  vragolali po vodi” ili “Žuća ne može da se načudi: rastu gotovo naočigled”!

Naročito mi se sviđaju slike cveća i travki:

Ove ilustracije podsetile su me na crtane filmove o Krletu – za one koji se ne sećaju, u pitanju je češki crtać koji su nam puštali nekada davno uz Loleka i Boleka i druge istočnoevropske crtaće. Moguće ga je gledati i danas pošto je neko od domaćih distributera objavio gomilu crtaća o Krletu na nekoliko diskova “Krletovih dobrih dela”.

I zaista – pošto imamo i redovno gledamo jedan od ovih diskova, pogledala sam kako se zove njihov autor, i zaključila da iza crtaća o Krletu i slikovnica o štenetu stoji isti ilustrator – Zdenjek Miler.

Kada sam malo istražila po internetu, saznala sam da je Zdenjek Miler vrlo poznat i u Češkoj ali i širom sveta. Štaviše, u svojoj zemlji on ima kultni status i pre nekoliko godina je umro kao bogat i slavan čovek.

Miler je napravio oko 70 crtanih filmova, od toga 50-ak o Krletu krtici (Krtek u originalu).

Interesantno je kako je Miler stvorio svog Krleta: dobio je zadatak od državnog birokratskog aparata da napravi obrazovni crtani film iz kog će deca više naučiti o tekstilnoj proizvodnji. Nije želeo da napravi dosadni propagandni film, a kao veliki poštovalac Diznijevih vrtaća, želeo je da dostigne njihovu slavu, ali i da stvori svog originalnog junaka. Dok je šetajući  pokušavao da se seti koju životinju Dizni nije upotrebio u svojim crtaćima, Miler se bukvalno spotakao o krtičnjak i tako dobio inspiraciju za svoj najpoznatijeg junaka. I odmah je stigao uspeh – prvi film o krtici “Kako je Krle dobio pantalone” osvojio je Srebrnog lava na filmskom festivalu u Veneciji.

Miler je hteo da njegovog Krleta razumeju svugde, i zato je skoro sasvim izbacio pričanje iz crtaća. Tokom decenija pravljenja filmova o Krletu, za zvučne efekte koristio je snimke smeha, kikota i uzvika svojih ćerki.

Posle uspeha u Istočnoj Evropi i Istočnoj Nemačkoj, Milerovi crtaći prikazivani su u 80 zemalja širom sveta, i bili su vrlo popularni u Kini, Indiji, Japanu, ali i u Velikoj Britaniji, gde ih je prikazivao BBC. Plišana igračka Krleta stigla je čak i u svemir, pošto ju je američki astronaut Endru Festel poneo sa sobom na Nasinu svemirsku misiju! U SAD Krle nikada nije stekao popularnost, na žalost poznatog filmskog kritičara Majkla Medveda, koji je godinama pokušavao da popularizuje Milera, smatrajući ga jednim od najvećih animatora sveta.

Uz filmove o Krletu, Miler je objavljivao i slikovnice, koje su u svetu prodate u desetinama miliona primeraka:

“Krle je ideja dobrote” opisao je Miler svog najpoznatijeg junaka. “On se ponaša onako kako bi svi trebalo da se ponašaju. Ja ne podnosim surovost i nećete je naći u mojim filmovima. Nasilje ostaje u deci nakon gledanja. Deci ne treba ni popovati, već im pouke pružati kroz razigrane maštarije” objasnio je jednom prilikom autor.

Osim o Krletu, Miler je napravio i nekoliko crtaća o štenetu o kome moj sin i ja čitamo svako veče, i  10-ak crtaća sa cvrčkom kao glavni junakom.

Istražujući po internetu, saznala sam da su u Jugoslaviji objavljene najmanje još dve slikovnice Zdenjeka Milera: Najbogatiji vrabac na svijetu (Svjetlost, Sarajevo) i Krtić i raketa (Mlado pokolenje).

Nadam se da će se možda naći izdavač koji bi danas u Srbiji objavio knjige Zdenjeka Milera, kako one koje su se već pojavile  pre 50 godina, tako i brojne preostale koje nikad nisu prevedene. Priče su vrlo lepe, a ilustracije su sjajne, i mislim da bi ove knjige osvojile i decu i njihove nostalgične roditelje. U međuvremenu, ostaje mi da nastavim da pratim internet aukcije i čekam da se neka od retkih antikvarnih Milerovih knjiga opet pojavi u prodaji i tako dopunim našu malu kolekciju…

Poklanjamo vam knjigu “Vuk i sedam jarića i druge priče” Kreativnog centra

“Pacovski burger” – novi roman maga reči Dejvida Valijamsa

ProPolis Books vam poklanja knjigu Užasna tetka

Najlepši romani za decu i mlade o slavnim dečjim družinama

Da li laje morski pas?

U izdanju Kreativnog centra, u ediciji Razvigor, objavljena je zbirka pesama autora Peđe Trajkovića Da li laje morski pas? namenjena uzrastu starijem od pet godina. Edicija Razvigor nastala je s...

Zašto baš tate treba da čitaju deci priče za laku noć

Za dete je korisnije da mu priču za laku noć čita tata nego mama. Prema novom istraživanju Univerziteta Harvard, tatina interpretacija priča deci pomaže da više koriste maštu. Istraživači tvrde...

Pustolovine neobičnih gusara na Panonskom moru

„Jedrenjak?!“, uzviknula je guska Ljubinka. „Ko se tome nadao!“ „A kako ćemo bez okeana?“, upitao je mačak Zgubidan. „Zar nam neće trebati nešto mokrije i slanije nego što je Panonsko...

Novo iz Kreativnog centra: 32 IGRE ZA SVAKO DETE

Napisala Ljubica Sikimić Ilustrovao Miroljub Milutinović Brada Igre su deca stvarala od davnina. Stvaraju ih i danas, za sebe i po svojoj meri, zbog čega im se najčešće nema šta...