Edukatorka za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev Ćiraković ocenjuje za N1 da opasni TikTok izazovi nisu retkost u Srbiji, kao i da preveniranje opasnih posledica može biti postignuto samo ako se edukuju deca, ali i roditelji.

Novi opasan izazov pojavio se nedavno na društvenoj mreži TikTok. Na snimcima kruži mapa podzemlja Petrovaradinske tvrđave, koja izaziva, kako kažu, „najhrabrije“ da je u što kraćem vremenu obiđu i ispitaju. Hodnici bez osvetljenja i signala, mogu da predstavljaju opasnost ako se obillaze bez stručnih vodiča.

Jonev Ćiraković kaže za N1 da ovakav izazov nije novina, ali da je užasavajuće to što deca i mladi jako često pohrle za ovakvom vrstom izazova ne shvatajući opasnosti.

„Opasnost da dođe do ozbiljnih povreda iz razloga što određeni objekti i lokaliteti nisu najbezbednija mesta i zaista treba slediti stručne upute koji se u ovim slučajevima, nažalost, zanemaruju“, navodi.

TikTok izazovi poput obilaženja ekstremnih lokaliteta su zabeleženi širom Srbije u proteklih nekoliko godina, kaže Jonev Ćiraković.

„Od toga da se išlo u zapuštene kuće, napuštene vikendice u brdima, pa čak i na ekstremne staze na koje se inače ide u pratnji profesionalnih vodiča“, objašnjava.

Izazovi, pratioci i pregledi

Deca u Srbiji, kaže, najviše vremena provode na društvenoj mrežiTik Tok.

Ekspanzija snimanja TikTok izazova počinje 2020. godine u toku pandemije korona virusa. Najpre u Americi, kada se javlja talas javnih izazova poput lizanja javnih površina, uključujući WC šolje, kako bi se dokazalo da kovid ne postoji.

Postojao je i trend izazova da se zubi turpijaju turpijom za nokte kako bi ličili na zube morskog psa, ali i trend kada su devojčice mešale raznorazne hemikalije jer su neke influenserke rekle da im se tako promenila boja zenica.

„Čak je i u Srbiji zabeležen veliki broj slučajeva da su devojke morale da idu na ispiranje očiju. Ono što se ispostavilo kao imperativ jeste da se deca izlažu veoma ekstremnim, nebezbednim i suludim izazovima, ne bi li tako povećali broj pratilaca i broj pregleda koje imaju na svojim profilima“, objašnjava naša sagovornica.

U Srbiji su zabeleženi smrtni slučajevi zbog učešća u opasnim izazovima. Poslednji zabeležen u Rakovici kada je osamnaestogodišnjak poginuo snimajući video na vozu.

Iako je prošlo skoro četiri godine od početka ekspanzije TikTok izazova, navodi, i danas se suočavamo sa time da do pada interesovanja kod dece za izazove nije opalo.

„Bizarnost, ali i opasnost jeste negde u porastu“, navodi.

TikTok nije začetnik opasnih izazova. Oni su postojali i ranije. Izazov koji je preživeo sve društvene mreže, a koji je i danas aktuelan je takozvani izazov sa cimetom nastao na Jutjubu.

Kako kaže, u periodu pre društvenih mreža, postojali su izazovi kod dece, ali nikada ona nisu bila direktni učesnici, kao i da je danas veći broj njih koji učestvuju u njima, a posledice su užasavajuće.

Tri opasna izazova koja su „stigla“ i u Srbiji

Samo u decembru pojavila su se tri opasna izazova u Srbiji i svaki je bio opasan za decu i za mlade, kaže naša sagovornica.

„Izazov koji se reaktivirao jeste izazov gušenja, gde su zabeležene ozbiljne povrede. Zatim je u jednom trenutku postao trend da se petarde stavljaju u usta ili se drže u ruci da bi se izmerilo ko može duže da izdrži pre nego petarda eksplodira. I treći izazov koji je specifičan, jer se nikada brže nije raširio ni jedan opasan izazov kao ovaj, je leteći supermen. Zabeležen je u svakoj školi u Beogradu, ali i širom Srbije“, kaže.

Kako navodi, na desetine i desetine dece širom naše teritorije i u regionu obraćala su se lekarima za medicinsku pomoć zbog fraktura, potresa mozga, polomljenih ramena i ruku upravo jer su učestvovali u opasnom izazovu leteći supermen koji izaziva ozbiljne povrede.

S toga bih želela da se zahvalim između ostalog fondaciji SBB koja je prepoznala značaj ove teme i omogućila učenicima osnovnih škola u Srbiji da odslušaju predavanje o bezbednosti na internetu i da budu upozoreni ovim Tik Tok izazovima, kao i nastavnici i roditelji, da bi na vreme reagovali i da se ne bi upuštali u ove opasne izazove“, precizira.

Zabrana – mač sa dve oštrice

Predstavnici vlasti u Albaniji najavili su gašanje TikTok-a. Premijer Edi Rama rekao je da će vlada ugasiti TikTok na godinu dana, optužujući popularni video servis za podsticanje nasilja i maltretiranja, posebno među decom. I neke druge zemlje razmišljaju o zabrani kao rešenju.

Naša sagovornica smatra da su „zabrane uvek mač sa dve oštrice“.

„Čak i ako zabranimo i ukinemo TikTok, vlasnici ove društvene mreže nisu naivni. Kada je prvi put Donald Tramp bio predsednik Amerike i pomenuo da Tik Tok može biti zabranjen ili ukinuti, vlasnici su napravili drugu alternativnu društvenu mrežu koju su hteli da promovišu u slučaju da se TikTok ukine“, navodi.

Time, precizira, ako se ukine jedna, deca će „migrirati“ na neku drugu društvenu mrežu.

Društvenim mrežama, kaže, najveći motiv jeste profit. „Oni generišu jako velike prihode upravo od toga što su im najmlađi korisnici, najaktivniji i najranjiviji članovi“, naglašava.

Bez podrške vlasnika društvenih mreža, smatra, nemoguće je govoriti o pravilnom regulisanju društvenih mreža.

Vapaj za pažnjom

Svi pokazatelji, navodi, kažu da dete prosečno dnevno ispred ekrana provede između 7 i 9 sati.

Sa ekranima, kod dece, sve pada – razumevanje i razvoj kritičkog mišljenja, koji je na nižem stupnju u odnosu na period kada su dece trčala za loptom i bila fizički aktivna, kaže.

„Kada pričamo o tome zašto deca prave gluposti na internetu i društvenim mrežama, odgovor je zasigurno – vapaj za pažnjom. Ali to kreće od kuće. Ako je detetu od najbližih ljudi uskraćena pažnja, bliskost, razumevanje, komunikacija. Detetu je potrebna ljubav. Ako je ne dobije u sopstvenom domu, potražiće je na drugom mestu“, navodi.

Zbog toga su, ističe, deci važni lajkovi i pregledi.

„Oni smatraju da su bolji ako što više lajkova i pregleda imaju, nesvesni da imaju probleme sa samopouzdanjem, samopoštovanjem i samovrednovanjem jer im njihovi najbliži to nisu pružili“, objašnjava.

Smernice za decu i roditelje

Kako bi deca u onlajn okruženju bila bezbedna, ističe, najbolja prevencija je obostrana edukacija – i dece i roditelja.

„Za početak, roditelji moraju da postanu svesni da onog trenutka kada detetu damo telefon u ruke, tada kreće edukacija o pravilnom korišćenju interneta, o kulturi ponašanja na društvenim mrežama i tada, između ostalog, kreće nešto što se zove kontrola i filtriranje sadržaja“, navodi.

Dodaje i da postoje besplatne aplikacije koje roditeljima mogu da pomognu da prate sadržaj koji deca konzumiraju na telefonu.

„Samo zajedničkom borbom možemo da ih sprečimo i pravilnom edukacijom decu usmerimo na pravi put kada su u pitanju svi lavirinti koji postoje na društvenim mrežama, uključujući i TikTok izazove“, zaključuje.

Izvor: N1