Pitajte stručnjaka: Moj sin plače svakog jutra kad krenemo u predškolsko

Prva pitanja već nam stižu, a ukoliko i sami imate neko, pišite na imejl: nsfaktor@gmail.com, a naša redakcija i stručnjaci iz “Faktora” će se potruditi da vam izađu u susret.

Foto: Pixabay

Dragi čitaoci, započeli smo novu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute, stručnjake za sportsku psihologiju i unapređenje spoljne podrške na razvojnom putu deteta u sportu. Prva pitanja već nam stižu, a ukoliko i sami imate neko, pišite na imejl: nsfaktor@gmail.com, a naša redakcija i stručnjaci iz “Faktora” će se potruditi da vam izađu u susret.

PITANJE

Poštovani,

Pišem vam jer ne znam kako da se izborim sa situacijom u kojoj sam. Moj sin je krenuo u predškolsko, inače nije išao u vrtić zbog čestih infekcija. On plače svako jutro kada krenemo. Ja mu pričam, objašnjavam, pokušavam sve – ne vredi. On tamo neće da jede, ni vodu ne pije, uplašen je i ni sa kim ne razgovara, niti pokušava da se zbliži. Krenuo je od septembra ove godine, znači ovo je možda druga – treća nedelja kako ide u vrtić. On je inače jako druželjubiv, voli decu iz komšiluka i mlađu i stariju, ali svaka nepoznata sredina ga plaši. Mislim da je ta četiri sata preplašen i od straha ne može da učestvuje u svemu oko njega sto se dešava…

Šta da radim? Dajte mi neki savet.

Unapred zahvalna D. S.

ODGOVOR

Draga čitateljko,

Baš tako. Većina dece, a neka izraženo, ne vole neizvesnost. Dakle, najvažnije je da mu često ponavljate da je u vrticu izvesno šta će se dešavati – dodješ, jedeš, igraš se, uzinaš, igraš se, rucaš i mi UVEEEK, bas uvek dodjemo po tebe svakoga dana. Zaštićeni ste i za sve sto ti treba tu su vaspitačice, koje čekaju tvoja pitanja i upravo to im je posao. Deci nije jasno da su one tu da im pomognu, vec se stide da ih “opterećuju”, pa ne kažu da su žedni, uplašeni, gladni…

Predugo odlaganje potreba, naravno, narušava bezbrižnost u vrtiću.

Pojasnite mu da je svaki početak težak, da je to sasvim normalno. Da će mu svakoga dana biti sve lakše jer će se navikavati na novu sredinu. Da je tako bilo i drugoj deci, pa je prošlo, sada su veseli.
Dajte mu i nekoliko ideja kako da započne igru i neku sitnicu u dzepu koja ce mu doneti sreću .

Kod kuće je JAKO važno da imate pravila i da ne odstupate od njih. Ne znam da li je kod vas taj slučaj, ali deca popustljivih roditelja se teško uklapaju u sisteme koji moraju imati strogu satnicu i pravila oko svega.
Ukoliko je kod vas sve fleksibilno, promenite to, kako on ne bi pravila shvatio kao ne prihvatanje.
Izrazite vaspitačima svoju zabrinutost, ali ne pred detetom, već u terminu za individualne razgovore. One verovatno situaciju sagledavaju objektivno i sa iskustvom, pa će moći da vam daju i adekvatan savet.
Budite optimistični i ne odustajte, septembar i škola su “iza ćoška”.
Sve najbolje od srca.

Snežana Golić, pedagog
Razvojni centar za decu i odrasle “Faktor”
www.nsfaktor.com

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: