Piše: Nenad Blagojević
Šetajući intervju, uz kafu i čaj, obavili smo duž Zemunskoj keja; osmomesečni Martin spavao je na majčinim grudima, a ja sam postavljao gomilu pitanja maštovitoj, svestranoj i energičnoj Tamari Zidar (29). Dok smo pričali o dalekim putovanjima sa decom i suprugom, i spomenuli neke njene hobije, talenat za organizaciju i fotografiju i fantastičan projekat Putospektivu, stizale su joj prijave za Gruvljak na kojem u Zemunu okuplja ljude koji prodaju polovnu garderobu, knjige i druge stvari.
Tamara sa svojim mužem Vladimirom (36) i decom jednom godišnje putuje svetom i trudi se da putem svog bloga pokaže drugim mamama da to što su se ostvarile kao majke ne znači da treba da izgube sebe i da prestanu da žive. Kaže da je tajna u dobroj organizaciji i podršci i otkriva da uglavnom putuju zimi u toplije krajeve, da prvo kupuju jeftine avionske karte, pa onda traže smeštaj.
– Zajedno putujemo od kad smo se upoznali, a to je bilo pre 11 godina. Prvo putovanje bilo je vozom po Egiptu, od Kaira do Aswana, sa rančevima na leđima, a posle smo išli i u Šri Lanku, Keniju, Zanzibar, Tanzaniju, Indiju. Sa najstarijim sinom Liamom (5) posetili smo London kada mu je bilo tri meseca, a zatim Šri Lanku. Kada se rodio Evan, vodili smo ih zajedno na Bali, a tokom porodične ture Singapur – Malezija – Indonezija, Martin je bio u stomaku. Najviše puta bili smo u Šri Lanki, a jednom sam tamo provela tri meseca živeći u džungli, vozeći bicikl i upoznajuću ljude, lokalne običaje i kulturu, naravno, pre nego što su se deca rodila – priča mi Tamara i smeje se.
Članovi porodice Zidar, na svoju i na radost svoje dece, vole i da kampuju, a odmor u šatorima isprobali su u Srbiji i Hrvatskoj. Na daleke destinacije ne nose mnogo prtljaga, već se prilagođavaju uslovima okruženja.
– Pošto boravimo na toplim destinacijama, znamo da nam ne treba mnogo garderobe, a i računamo na to da ćemo prati stvari ili kupovati šta nam treba. Na kraju se sve svede na foto-aparat i nekoliko krpica. Pisala sam na blogu kako nam se na Šri Lanki, kada smo išli sa šestomesečnom bebom, izgubio prtljag, ali smo srećom kod nas imali drugu, manju torbu sa pelenama i ostalim potrepštinama. Iako se sada te avanture prisećamo sa osmehom, tada nije bilo toliko zabavno (smeh). Blog je tada bio vrsta terapije. Lako se snalazimo u dalekim zemljama, jer kad putujemo ne idemo kao turisti, već smo putnici koji vole da istraže što više. Nekad odsedamo u hotelima, nekad u hostelima, kućama, ili tražimo smeštaj preko sajta airbnb.com. Ne volimo ol inkluziv ponude i nikad nismo putovali sa agencijom – priča mi detaljno Tamara o stilu života koji je prenela i na lični projekat Putospektivu.
– Jednom mesečno, subotom, okupljamo se u Beogradu, kada nam putopisci iz celog sveta prenose svoja lična iskustva i anegdote i dogodovštine, umesto suvoparnih podataka iz enciklopedije. Putospektivu sam volonterski pokrenula kada sam shvatila da takvog događaja nema u Srbiji, a to što uvek imamo između 100 i 250 posetilaca, pokazuje da smo uradili pravu stvar.
Zanimalo me je i kako okolina i roditelji reaguju na stavove i život ove, nadasve drugačije porodice za srpske standarde i mišljenja.
– Oboje smo krenuli za školom i poslom i veoma mladi otišli od kuće – ja iz Zaječara sa 15, a Vladimir iz Novog Sada sa 18. Naši roditelji su se rano navikli na našu samostalnost, tako da danas nemaju šta drugo da kažu nego da nas podrže – iskrena je.
Osim što se honorarno bavi fotografisanjem beba, dece, mama, trudnica, dojenja, pa čak i porođaja, Tamara je i završila kurs za dulu i sada je i ona žena koja daje fizičku i psihičku podršku porodilji pre, u toku i posle porođaja.
– Do sada sam tri puta bila dula na porođaju, čak i kod moje najbolje prijateljice Ive, što je bilo neverovatno emotivno iskustvo – objašnjava Tamara.
Pitam je kakvi su joj planovi za budućnost i da li sa suprugom i decom želi i dalje da putuje ovim tempom.
– Putovanja su za nas, sada dok smo mladi, veća i bolja investicija od bilo koje nekretnine. Ne mora svako putovanje da bude luksuzno, već i skromno, i ne morate da pređete granicu Srbije da biste doživeli nešto izvanredno, drugačije i novo i da biste upoznali interesantne ljude. Sa decom smo svakako promenili način i tempo putovanja, jer smo želeli da se prilagodimo i njima i da se pomirimo sa tim da nećemo moći da uđemo u svaki hram, muzej ili galeriju (smeh). Treba biti hrabar, navići decu na vaš tempo i malo usporiti svoj – zbog njih – ispričala mi je Tamara koja sa suprugom i mališanima planira sledeću zimsku avanturu, najverovatnije do Tajlanda.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (tekst objavljen uz dozvolu autora)
Foto: Tamara Zidar www.tamarazidar.com, www.geravodeli.com
