Portiru doma učenika zaposleni i đaci za penziju poklonili automobil

Milenko Pešić je 35 godina radio kao portir u Domu učenika srednjih škola „Brankovo kolo“ u Novom Sadu. Kada je došao da sredi formalnosti oko odlaska u penziju, dočekalo ga je iznenađenje kojem se nije nadao.

Za to iznenađenje pobrinule su se njegove kolege, a pomagali su im učenici koji stanuju u domu. Milenka, poznatijeg kao Mile, kada je došao da sredi papire za penziju ispred doma su sačekale kolege i učenici, ali i legendarni „golf 2“ koji su mu poklonili.

– Još ne mogu da dođem sebi i poverujem. Naš kolektiv, to je moja porodica, počevši od kolege Gorana, koji je došao na ideju da mi se pokloni automobil, do ostalih koji su to zdušno prihvatili – priča Mile.

Pešić kaže da bi bio presrećan i da je dobio „fiću“, te da je od uzbuđenja polovnog „golfa“ jedva dovezao kući.

Mile je godinu dana planirao kupovinu automobila i gledao oglase na internetu. Njegove kolege su to videle i odlučile da sakupe novac i u penziju ga pošalju u kolima.

– Sve je urađeno meni iza leđa. Rekao sam im ranije da za poklon ništa ne uzimaju jer danas je svaki dinar bitan, a oni su me ipak tako lepo iznenadili – dodaje Mile.

Da Miletov „golf“, iako star tridesetak godina, izgleda kao da je juče izašao iz fabrike pobrinuli su se srednjoškolci koji žive u domu. Oni su automobil ispolirali i detaljno oprali da izgleda kao nov.

– Pošto je snimak kako mi poklanjaju automobil završio na Jutjubu, počela su da mi se javljaju i deca koja su odavno izašla iz doma. Ja sam bio tu za njih 35 godina. Radio sam uvek noću i štitio ih, a bilo je raznih situacija i lepih, ali i manje lepih – kaže Mile, koji je u Dom došao privremeno, napustivši nekadašnju miliciju, a ostao čitav radni vek.

Direktor doma Stevan Filipović kaže da je u domu običaj da se kolegi koji ide u penziju kupuje poklon, ali da do sada niko nije dobio automobil.

– Nas je 50 zaposlenih u domu i svako je učestvovao. Lepo je što je sve urađeno u tajnosti. Ta dodela bila je kao skrivena kamera, svi smo se skupili, a Mile je bio iskreno iznenađen – kaže Filipović.

Filipović dodaje da je poklon više simboličan, da se pokaže koliko im je Mile značio, nego što je u pitanju materijalna vrednost, ali ističe da za sve vreme koje je Mile proveo u portirskoj stolici nije bilo ozbiljnijih incidenata i nijedno dete nije bilo povređeno, a pregurao je Mile i mračne devedesete.

Mi smo kao porodica

Stevan Filipović je na čelu doma kao direktor već četiri godine, a ranije je bio vaspitač u toj ustanovi. Kaže da je prihvatio da rukovodi Domom učenika upravo zbog atmosfere među zaposlenima.

– Mi smo porodica u malom. Prihvatio sam da budem direktor Doma zbog tog kolektivnog duha – kaže Filipović.

Miloš Stanić

Izvor: Blic