Ima nešto što ne može da se kupi ni u jednom tržnom centru. Zato što se i ne kupuje. Toliko vredi!
Piše: Vesna Smiljanić Rangelov
Bez obzira na to koju vrstu poklona pripremate za svoju decu, ne propustite da ga spakujete u najveću najobičniju kartonsku kutiju na koju naiđete na putu iz nekog tržnog centra, pored većih marketa, pa i kod kontejnera iza ćoška. Prvo, zbog veličine poklona postići ćete neizbežni efekat oduševljenja. Drugo, ubrzo će, veoma ubrzo, to zapravo postati glavna igračka, koja se koristi na desetine načina. Velike kutije se uz nimalo vašeg truda pretvaraju u kućice, koje se ukrašavaju, brodove koji odlaze u pohode, formule 1, šatore, tajna skrovišta, svemirske stanice, sačekuše za čudovišta, čitalačke kutke, sobičak za čajanke. U zavisnosti od misije na koju se otisnu, deca u njima umeju dugo da tihuju, a da to ne izazove vaše panično pitanje šta li se to tamo dešava. Treće, kad se izgustira, dobro će vam doći za onoliko potrošačko-praznično smeće. Јer potrošač je proizvođač smeća. Dotle, vaše je da ne brinete. Nego kad vas pozovu unutra, da se i sami lepo provedete. Neverovatno je koliko šćućuravanje u običnoj kartonskoj kutiji vraća u detinjstvo i poziva na poveravanje tajni.
Fotkajte. Ali ne očekujte da će instalacije izgledati kao na onim profi-fotografijama kobajagi „uradi sam“, a zapravo timski rad stručnjaka iz raznih oblasti. Neka bude po njihovom. Nema te fotografije koju jednostavno filtriranje neće začiniti tako da bude i po važećem ukusu. Kad prođe neko vreme, testirajte dete – po čemu pamti ove praznike, seća li se šta je dobilo za poklon, čega se igralo. Vrlo je moguće da će (jedino) kartonska kutija ostati u najlepšem sećanju. Nije je uzalud i UNICEF proglasio najdelotvornijom (ili beše najkreativnijom?) dečjom igračkom.
Jedino ne bi bilo dobro, a nažalost ne bi bilo ni čudno, da nam ih uskoro počnu prodavati po tačno jedan dinar manje od trećine prosečne zarade. I palete su nekad bile samo ambalaža. Onaj ko u tome vidi šansu za biznis, morao bi pak računati na to da bi deca, kao i za sve druge poigračkene prave predmete, ubrzo izgubila interesovanje. Tako da cvrc.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Nema komentara.