Prirodni porođaj posle carskog reza (VBAC) – moja priča.

Prvi porođaj je nakon savršene trudnoće završen hitnim carskim rezom. Iz nepoznatih razloga. Hvala Bogu, sve je prošlo kako treba, po Apgaru joj najviše ocene dodeliše, a ja i danas verujem da se njoj samo žurilo da izađe i uskoči u zagrljaj, dan pred izračunat termin. Tome su pripomogli moja dobra kondicija i genetika, rekla bih, jer me je mama rodila u dobrih, hmmm… 45 minuta.
Meni je to iskustvo bilo “pomalo” traumatično, nisam mogla ni pretpostaviti da neću roditi prirodnim putem. Ali ipak mi je na kraju bilo najvažnije da se sve dobro završilo. Taj osećaj me je preplavio, dominirao, sve ostalo sam potisnula, do drugog puta.
Dosta vas verujem da zna da se preporučuje pauza od 2 godine između carskog reza i sledeće trudnoće. To vreme i još malo plusa smo ispoštovali. A kada sam videla dve crtice na testu tako željene trudnoće odskočila sam od sreće i iskreno mi na pamet nije palo da ću drugo dete roditi prirodnim putem.
E, o tome, tačnije o pripremi za TAJ porođaj želim ovde da vam pišem. Da podelim sa vama pozitivno iskustvo, sa ciljem širenja INFORMACIJA i produbljivanja ZNANJA na tom polju, jer mislim da je to jako bitno. Bitno je za vaše samopouzdanje, za vraćanje vere u sebe i u svoj osećaj. To i jeste bio jedan od većih razloga za pokretanja bloga Tičice.
Pa da počnemo.

Prva dva meseca trudnoće sam bila ubeđena da ću ponovo doneti na svet dete carskim rezom. Ni slutila nisam potpuno drugačiji kraj. Mislim, početak 🙂 Razgovor u letu sa komšinicom, majkom četvoro dece, na jednoj rođendanskoj proslavi je sve promenio. Probudila me je. Imala je prvi carski, ali je drugo dete pokušala da rodi prirodnim putem. Nije išlo, ali probali su. Prenela mi je svoje iskustvo, kako se to ne radi tek tako, kako se posebno pazi na porodilju sa prethodnim carskim, kako su samo 3 CARSKA sigurna, ostalo nosi sa sobom veliku dozu rizika… Tih 5 minuta razgovora su mi misli okrenule u drugi smer. Započela sam istraživanje. Knjigu koju sam u toku prve trudnoće “bistrila”, sada nisam imala, a i nije mi bilo više potrebno da tako detaljno idem iz dana u dan, tačnije iz nedelje u nedelju trudnoće. Nisam imala ni vremena uz moju energičnu i aktivnu Ljubičicu.
Google je radio za mene. Najpre sam preletala sajtove na tu temu i zaustavila sam se na www.mati.rs. Opa, dve priče o uspešnim prirodnim porođajima posle carskog, popularni VBAC (Vaginal Birth After Caesarean). Inspirativno. Sajt nudi veze sa drugim internet stranama sa sličnim sadržajima. I tako sam plovila kroz te vode, preplavljena strahom. Znala sam da će to biti moja najveća borba ovog puta- savladati strah. Zameniti ga poverenjem, verom u sebe, u Svevišnjeg, u iskustvo lekara. Da, ovog puta sam imala drugog ginekologa, samo zato što sam promenila uslove osiguranja, a i logistički mi je više odgovaralo. Obojica su, uvidom u dokumentaciju vezanu za prvu trudnoću i porođaj, u moje stanje, te znajući da je razlika između porođaja i trudnoće sasvim ok, podržavali ideju o prirodnom porođaju. Ja sam na početku nagoveštavala da se jako bojim i da ću se verovatno odlučiti za carski, jer me posle prvog svakako sleduje. Oni su mi to potvrdili- upravo taj strah je razlog za veći procenat carskog posle carskog.
Čega sam se tako bojala, pitate se možda? Pucanja unutrašnjeg šava i eventualnih komplikacija. Otvoreno sam pričala sa doktorima i dalje tragajući za odgovorima. Objasnili su mi da se i to dešava, ali u jako malom broju slučajeva, a kada se i desi, postoji sasvim dovoljno vremena za akciju, carski rez, uglavnom i za spinalnu anesteziju, da se ne propusti prvi kontakt sa bebom, zagrljaj, prvi podoj, koji je mene toliko boleo prvog puta, jer je morao da sačeka na moje buđenje iz totala.
Ok. Bili su ubedljivi. Verovala sam im. Samo tako je i moglo biti. Moj izabrani ginekolog je definitivno uticao na promenu moje odluke i sve vreme me na tom putu podržavao, iako se do poslednje dve nedelje praktično ništa ne zna. Prati se i .. znate već. Puno faktora tu igraju ulogu.
Da se vratim sada na sajt mati.rs. Tu sam po prvi put čitala o dulama, ženama koje pružaju emotivnu, fizičku i psihološku podršku i pomoć ženi tokom trudnoće i porođaja. One su tu da ponude savet, ohrabrenje, izgrade timski odnos sa članovima medicinskog osoblja, potpomognu komunikaciju između majke i medicinskog osoblja.

Pojma nisam imala da one postoje. Otkrovenje. A istina je da su mnogo pre pojave akušerstva žene pomagale drugim ženama tokom porođaja. Ovde, u Sloveniji, je dozvoljeno prisustvo jednog pratioca na porođaju, nekada i dva. Obično je to muž, partner, neko od najuže rodbine i/ili dula. Potražila sam dule u Sloveniji, naišla na Špelu i odmah dogovorila sastanak, da saznam nešto više o tome. Posle tog čaja u kišno popodne mi je bilo jasno na koji način dula pomaže pri porođaju. Da, ne, da, ne, da, ne..DA! Čovek moj je bio uz mene. Razumeo me je. I verovao mi. Odluka donešena, dogovor sa dulom postignut, ona se dogovara sa još jednom dulom za potrebe zamene, jer imam termin u jeku skijaške sezone. Ona je bila otvorena za sva pitanja, dileme, dogovorile smo se da joj se javim čim počne nešto da me muči, da ne dam tom nečemu da naraste, da me preokupira i uveća moj strah. Videle smo se nekoliko puta pred porođaj, upoznala sam i dulu koja je bila rezervisana za zamenu, želela sam da čujem i dobra i loša iskustva, pročešljale smo sve zanimljive teme, smejale se, iskreno, nisam imala zadršku, znala sam da moram iskreno i sa sobom i sa njima. Moje “oružje” je bila molitva, neki koriste meditaciju, neki afirmacije… Prijateljica Marija, ljubitelj i vrhunski znalac cvetnih esencija, mi je priskočila u pomoć sa Bahovim kapima, izrađenim na osnovu detaljno obavljenog razgovora sa mnom i nekog krajnjeg cilja/ želja koje sam imala. Jer, ozbiljna je to borba, verovala sam da neobuzdani strah može puno toga da zakomplikuje.