Reforma školstva i sve novine koje će biti uvedene počeće iz udaljenih seoskih škola, najavio je Mladen Šarčević, ministar prosvete i nauke. Kod opremanja biblioteka, preko digitalizacije, uvođenja modernih učila, seoske škole imaće prioritet. Paralelno s unapređenjem rada ovih škola, radi se i na optimizaciji školske mreže.
Gotovo čitavu deceniju govori se o tome da neke škole moraju da budu ugašene ili spojene sa drugima, ali je malo šta urađeno. Tako u mreži od oko 3.900 matičnih škola i izdvojenih odeljenja, prema podacima za prošlu školsku godinu, čak oko 1.000 ima do deset učenika. Sa po jednim đakom radi 109 seoskih škola!
Mrežu škola treba da osmisle opštine i gradovi, ali godinama ovaj posao tapka u mestu. Ministarstvo prosvete ponudilo je saradnju lokalnim samoupravama, tako da su mnoge već pripremile plan kako će mreža škola izgledati u narednoj školskoj godini.
– Očekujemo da će najveći broj lokalnih samouprava ovaj posao dovršiti tokom školske godine, kako bi za sledeći septembar mreža bila optimizovana – kaže za “Novosti” Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje. – Nijedno dete neće ostati bez mogućnosti da se nesmetano školuje. Kod ovog posla upravo je interes dece na prvom mestu. Na primer, ako u školi postoji samo jedan đak, pedagoški gledano, mnogo je bolje da putuje u susednu školu, kako bi u učionici bio sa drugom decom. To je važno i za školski uspeh i za njegovu socijalizaciju. Ukoliko je put do sela i škole teško prohodan, škola neće biti zatvorena, čak ni ako ima samo jednog đaka.
Naša sagovornica objašnjava da se gotovo svakodnevno predstavnici Ministarstva prosvete sastaju sa ljudima iz lokalnih samouprava, koji predstavljaju novi plan mreže škola. Ministarstvo je tu, kaže, da posavetuje i posreduje.
Najopsežniji posao na pravljenju mreže, zbog broja škola, ima Beograd. Roditelji su letos burno reagovali na svaki nagoveštaj promene u organizaciji gradskih škola, pa je selidba pojedinih škola, pod pritiskom, odložena za naredni septembar. Izrada nove mreže škola u Beogradu u poslednjoj je fazi.
Protiv racionalizacije mreže škola do sada su se najviše bunili sindikati i roditelji. Prvi su nezadovoljni mogućnošću da manje škola i spajanje odeljenja znači i više tehnoloških viškova. Iako postojeća pravila propisuju koliki je minimalan broj učenika za matičnu školu i pod kojim uslovima se ona gasi, ti kriterijumi su uglavnom ostajali “na papiru”. U praksi se poslednjih decenija malo šta promenilo. Škola je sličan broj, a generacije su se smanjile sa 90.000 na oko 70.000 do 75.000 dece godišnje.
BIBLIOTEKE
– NEDAVNO je u Ministarstvu prosvete odlučivano o finansiranju objavljanja školskog bibliotečkog fonda. Prioritet su upravo imale seoske škole. Neka udaljena škola dobila je, na primer, 100.000 dinara za nabavku knjiga, a druga škola, u centru grada, koja lakše može da pronađe sredstva, dobila je i tri puta manje – objašnjava Vesna Nedeljković.
I. MIĆEVIĆ
Izvor: Novosti
