Svakog jutra Goran i ja pijemo kafu, rakiju, kašičicu meda i čašu mlake vode…
Ne baš tim rasporedom.
I već imamo naviku da priču „od sinoć“ ili sumiramo, ili nastavljamo…
Kod naših neobuzdanih karaktera (Ovan/Strelac VS Vodolija/Lav) Dosada je zabranjena reč.
Tako nas dvoje, već 15 godina „vozamo“ jedno drugo u različitim pravcima, koji nam pomažu da se naši lični vidici šire, a površno znanje o tematici, koja nam nije bliska (meni timski sport, njemu umetnost), hrani sa dovoljno informacija gde jedno drugom možemo biti „stručni“ konsultant…
Elem…
Jutros Ja o Svom, On o Svom, završnica razgovora Zlata vredna.
Ja: „Moj Ćale, već 15ak godina preprodaje jaganjce za restorane… On ode u neko malo selo, nađe poljoprivrednika, koji je bukvalno doneo na svet to jagnje. Kupi ga, kao kilo soli… Hrani ga, mazi, pripitomi, da mu ime… Čak je nekoliko njih naučio da ga uz nogu prate po dvorištu… I dođe mu lik, izabere baš to jagnje, sin mu se ženi, hoće pečenje…. Moj ćale to isto jagnje ubije, odere, ispeče i naplati!!!! Kako??!??? Ja bih kod prvog presudila sebi!!!! Ali meni Ćale kaže, To je posao!!!!“
Posao je Posao! I to je sve!
Iako se ni ja ne slažem u potpunosti sa tim, iako će mnogi od vas reći da nije Samo tako, još stariji majstori bi rekli „Družba je družba, Služba je služba“.
…
Goranova priča ide (samo na varku) na drugu stranu:
„Odrasli se ne sećaju da rast boli! BO! LI! Svaka kost boli, svaki mišić boli, tetive, pršljenovi… Sve boli! Oni bi danas do iznemoglosti da im dete juri 200 na sat, padne u krevet premoreno, ima sve odlične ocene i bude živahno i zdravo… Rast boli! Onaj ko se ne seća toga, mora da se podseti! Svaki rast boli i uvek će boleti!“
„Na radiju je prošle nedelje gostovala žena koja je rekla: „Svi bi da imaju Pametnu, a Poslušnu decu! To ne ide tako!“
…
Samo malo nam treba, da budemo dovoljno iskreni, pa da se setimo da svaki rast boli! Fizički, psihički, poslovni….
Ako hoćeš u veće dimenzije ili formate, moraš biti spreman da Boli!
Autorka: Dragana Soro
