Kad vratimo film, jedino što smo kao «pametni roditelji» uradili jeste to što smo jednostavno primenili «evropski» model i pre bicikla našeg sina naučili ravnoteži uz pomoć guralice.
Aleksa ima tri godine i već vozi bicikl bez pomoćnih točkića. Kao roditeljima, ponekad nam je neprijatno jer se ljudi na ulici okreću za njim, zaustavljaju ga i gledaju s divljenjem. S druge strane, mi ne želimo da verujemo da je Aleksa nekakvo posebno dete, već da je ova njegova sposobnost jednostavno posledica niza srećnih okolnosti i možda, ajde, recimo, nekoliko pametnih roditeljskih poteza.
Sve je počelo ne mnogo, a ipak dovoljno daleko od Beograda, jednog tmurnog jesenjeg dana u Ljubljani, kada smo šetajući se po Parku Tivoli videli zaprepašćujuću količinu, po našem mišljenju, vrlo male dece koja voze bicikle bez pomoćnih točkića. Istovremeno smo viđali i još manju decu koja su, učinilo nam se, skoro sva gurala takozvane «guralice» ili, kako to u Sloveniji zovu, «poganjalčeke». Za to vreme, roditelji su se opušteno šetali sa svojim prijateljima, a deca su se, poput pačića, veća na biciklima, manja na guralicama, vozikala iza njih. Vrlo slične prizore smo viđali i u samom centru Ljubljane.
Aleksa je tada imao godinu i po dana i, kako su nas slovenački roditelji uverili, bio je sasvim zreo da zajaše guralicu. Nismo hteli da propustimo priliku, pa smo sa sobom u Beograd doneli jednu drvenu guralicu, sa zelenim točkovima, koja je napravljena u Sloveniji. Platili smo je 55 evra, što je za mene kao oca i religioznog biciklistu, bila odlična investicija u sinovljevu dvotočkašku budućnost.
Kada sam pomenuo srećne okolnosti, mislio sam na činjenicu da živimo u bloku 70a, odmah pored Save, gde je prostrano i vrlo zgodno za ovu vrstu aktivnosti, te je Aleksa sa svojom guralicom ubrzo postao lokalna senzacija. Reakcije su bile najrazličitije, od zabrinutosti kako smemo da ga pustimo samog jer će, je li, da padne pravo na glavu, do oduševljenja i raspitivanja o nabavci slične guralice. Naravno da je bilo i suza i modrica, ali je Aleksa vrlo brzo osetio čari vožnje na dva točka, a i mi sa njim.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Razmaženo dete nije srećno dete. Evo u čemu je razlika:
Mnogo je razlika između onoga što definiše srećno i razmaženo dete. Lično, poznajem jedno razmaženo. Jedno dete koje samo učini grimasu jer neko drugi jede sladoled, a ono je svoje...
Ovako izgleda emocionalna sigurnost u zdravoj porodici
O važnosti razvoja osećaja emocionalne sigurnosti svih članova porodice mnogo se govori. Evo nekoliko primera koji će vam pokazati kako se u emocionalno zdravim sredinama razgovara kad se desi neki...
Maloletnice u đakuziju poznatog jutjubera: Nisu one samo žrtve obmane, one su, pre svega, žrtve nevaspitanja
Piše: Ljiljana Španić Nije loše vreme u kom živimo, loši su ljudi koji žive u njemu. Hteli to priznati ili ne, svakodnevnica govori tako. Verujem da je većina ovih dana...
Tri najveće greške koje roditelji prave kad žele da disciplinuju decu
Roditeljstvo je težak posao. Čak i kad se čini da sve ide kao podmazano. Roditelji koji su odabrali drugačiji, nežniji, povezujući tip roditeljstva, upravo zbog tolikog truda koji ulažu u...
Ja bih samo upotrebila drugi izraz, ne guralica, nego balance bike. I da to je fenomenalna stvar. I moj klinac već uveliko to vozi, sigurno više od pola godine, a nema još 3. Neverovatno je spretan. Sigurno ćemo na proleće uzeti pravi bicikl. Jedino mi je frka kako ću ga tek onda stići.
Nas sin je isto naucio da vozi bez tockica sa tri godine.Pre toga je zaista jurcao godinu dana na motoru “na noge” po dvoristu.I sve do sada mi nije palo na pamet kako je tako brzo naucio da vozi bicikl!Odlican tekst!
Moja cerka je sa nepunih godinu dana pocela da pokazuje neverovatne sposobnosti za voznju dvotockasa…. Sada sa nepunih sest, razmisljamo da joj kupimo neki ozbiljniji motorcic do 1000ccm… Ne bih nista jace, jer ne znam kako cemo se mi navici na nju, posto je nas 750ccm.. :/
Ova danasnja deca ce i avione da voze do trece godine…..