Kad vratimo film, jedino što smo kao «pametni roditelji» uradili jeste to što smo jednostavno primenili «evropski» model i pre bicikla našeg sina naučili ravnoteži uz pomoć guralice.
Aleksa ima tri godine i već vozi bicikl bez pomoćnih točkića. Kao roditeljima, ponekad nam je neprijatno jer se ljudi na ulici okreću za njim, zaustavljaju ga i gledaju s divljenjem. S druge strane, mi ne želimo da verujemo da je Aleksa nekakvo posebno dete, već da je ova njegova sposobnost jednostavno posledica niza srećnih okolnosti i možda, ajde, recimo, nekoliko pametnih roditeljskih poteza.
Sve je počelo ne mnogo, a ipak dovoljno daleko od Beograda, jednog tmurnog jesenjeg dana u Ljubljani, kada smo šetajući se po Parku Tivoli videli zaprepašćujuću količinu, po našem mišljenju, vrlo male dece koja voze bicikle bez pomoćnih točkića. Istovremeno smo viđali i još manju decu koja su, učinilo nam se, skoro sva gurala takozvane «guralice» ili, kako to u Sloveniji zovu, «poganjalčeke». Za to vreme, roditelji su se opušteno šetali sa svojim prijateljima, a deca su se, poput pačića, veća na biciklima, manja na guralicama, vozikala iza njih. Vrlo slične prizore smo viđali i u samom centru Ljubljane.
Aleksa je tada imao godinu i po dana i, kako su nas slovenački roditelji uverili, bio je sasvim zreo da zajaše guralicu. Nismo hteli da propustimo priliku, pa smo sa sobom u Beograd doneli jednu drvenu guralicu, sa zelenim točkovima, koja je napravljena u Sloveniji. Platili smo je 55 evra, što je za mene kao oca i religioznog biciklistu, bila odlična investicija u sinovljevu dvotočkašku budućnost.
Kada sam pomenuo srećne okolnosti, mislio sam na činjenicu da živimo u bloku 70a, odmah pored Save, gde je prostrano i vrlo zgodno za ovu vrstu aktivnosti, te je Aleksa sa svojom guralicom ubrzo postao lokalna senzacija. Reakcije su bile najrazličitije, od zabrinutosti kako smemo da ga pustimo samog jer će, je li, da padne pravo na glavu, do oduševljenja i raspitivanja o nabavci slične guralice. Naravno da je bilo i suza i modrica, ali je Aleksa vrlo brzo osetio čari vožnje na dva točka, a i mi sa njim.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Ako dete ne želi da se uči svakodnevnim poslovima
Ovladavanje umećem tiče se razlike između „želim“ i „mogu": „Ne želim, ali ako baš zatreba – mogu." Danas ću se malo zadržati na poslu – kaže „lenja“ mama“ svom detetu...
Ne možemo znati koje dete će biti problematično, ali možemo znati čije!
Piše: Snežana Golić, pedagog U ranom detinjstvu ne može se naslutiti koje dete će biti „problematično“, jer većina greši – oni su samo deca, ali se može sa 99% sigurnosti...
Koji je omiljeni “mim” vašeg deteta i da li treba da budete zabrinuti zbog toga?
Decu koja odrastaju u današnjem svetu često zovemo digitalnim urođenicima, između ostalog i zato što se većina njih bolje od odraslih snalazi na internetu. Danas se deca ne plaše da...
Dnevnik jednog dvogodišnjaka koji će vam razjasniti sve
Da li ste se nekad zapitali šta bi to pisalo u dnevniku jednog dvogodišnjaka ili trogodišnjaka kada bi on umeo da izrazi svoja osećanja rečima? Zna on reči, ali to...
Ja bih samo upotrebila drugi izraz, ne guralica, nego balance bike. I da to je fenomenalna stvar. I moj klinac već uveliko to vozi, sigurno više od pola godine, a nema još 3. Neverovatno je spretan. Sigurno ćemo na proleće uzeti pravi bicikl. Jedino mi je frka kako ću ga tek onda stići.
Nas sin je isto naucio da vozi bez tockica sa tri godine.Pre toga je zaista jurcao godinu dana na motoru “na noge” po dvoristu.I sve do sada mi nije palo na pamet kako je tako brzo naucio da vozi bicikl!Odlican tekst!
Moja cerka je sa nepunih godinu dana pocela da pokazuje neverovatne sposobnosti za voznju dvotockasa…. Sada sa nepunih sest, razmisljamo da joj kupimo neki ozbiljniji motorcic do 1000ccm… Ne bih nista jace, jer ne znam kako cemo se mi navici na nju, posto je nas 750ccm.. :/
Ova danasnja deca ce i avione da voze do trece godine…..