Skinite pomoćne točkiće sa života svoje dece

Kad me, kao što se povremeno dešava, roditelji pitaju za savet kako da promene odnos između njih i njihove dece nabolje, bez oklevanja im preporučujem ovo:

Prema Njujork Tajmsu u izdanju od 15. decembra 2006., Elena Del Don je najbolja košarkašica u državi, “s potencijalom da promeni igru za žene onako kako je to Majkl Džordan učinio s igrom za muškarce”. O njoj vam, međutim, govorim zbog nečega što je učinila u uzrastu od tri godine.

“Počeo bih da se brinem ako bi moje dete bilo primetno detinjasto nakon uzrasta od sedam godina, ili ako u uzrastu od dvanaest godina nemate posla sa mladim muškarcima i ženama”

Uzela je francuski ključ i bez ikakvih uputstava skinula pomoćne točkiće sa bicikla. S tri godine se oslobodila prokletstva detinjstva, tog sjajnog nemačkog izuma. Oslobodila se štetnih pretpostavki o tome šta je moguće, a šta nije. Pokušajte da zamislite unutrašnje procese koji od trogodišnjaka traže sledeće: detaljno posmatranje francuskih ključeva, strukture, procesa; planiranje koje se moralo dogoditi u tom biću starom hiljadu dana da uopšte smisli takav plan, a kamoli da ga sprovede.

Savremeno školovanje podanika

Kad me, kao što se povremeno dešava, roditelji pitaju za savet kako da promene odnos između njih i njihove dece nabolje, bez oklevanja im preporučujem ovo:

Nemojte o njima razmišljati kao o deci. Detinjstvo postoji, ali završava se mnogo pre nego što mi to dopušamo. Počeo bih da se brinem ako bi moje dete bilo primetno detinjasto nakon uzrasta od sedam godina, ili ako u uzrastu od dvanaest godina nemate posla sa mladim muškarcima i ženama željnim da odigraju svoje karte, gnušajući se pomoćnih točkića na bilo čemu, sposobnim da pešice obiđu London, pređu sto pedeset kilometara biciklom i daju svom okruženju dovoljno dodatne vrednosti da imaju nezavisni prihod; ako se ovo ne dogodi, u nečemu ozbiljno grešite.

Već u uzrastu od sedam godina, nemojte prerađivati istinu o stvarima. Ako porodica ima prihod, deca treba, do poslednje pare, da znaju koliki je i kako se troši. Prihvatite da su to ljudska bića s istom osnovnom prirodom i sklonostima kakve vi imate; ono u čemu ste vi nadmoćni u smislu iskustva i zrelog razumevanja, treba razmenjivati za njihovu elastičnost, brzu inteligenciju, maštu, sveži uvid i žarku želju da postanu autonomni.

Već u uzrastu od sedam godina, nemojte prerađivati istinu o stvarima. Ako porodica ima prihod, deca treba, do poslednje pare, da znaju koliki je i kako se troši.

Ne kupujte proračunatu iluziju produženog detinjstva. To je veliki tajni ključ moći – moći za vašu decu ako preokrenete situaciju u odnosu na one koji njima upravljaju. A adolescencija je totalna prevara, čista kuhinja socijalnog inženjeringa koja je stara jedva jedan vek. Ona je paradoks koji stalno preti svojim razrešenjem, dok mladi lupaju po rešetkama školskog zatvora u koji smo ih stavili….

Kako sam od robova ekrana napravio zanimljive i produktivne mlade ljude

Džon Tejlor Gato (engl. John Taylor Gatto; 15. decembar 1935) je američki pisac, čuven po tome što je triput dobio nagradu Učitelj godine grada Njujorka.

Džon Tejlor Gato, ORUŽJA ZA MASOVNO POUČAVANJE – Putovanje nastavnika kroz mračni svijet obaveznog školovanja, Algoritam, Zagreb