“Prihvatili smo inicijativu NURDOR-a i predložili da roditelji dece koja su oboleli od najtežih vrsta bolesti mogu da budu na bolovanju do kraja detetove 18 godine života. “
Roditelji dece obolele od najtežih bolesti imaće pravo da budu na bolovanju dok im deca ne napune 18 godina. Ono što je najbitnije, za sve to vreme primaće 100 odsto zarade, saznaje “Blic”.
Ova novina predviđena je nacrtom zakona o zdravstvenom osiguranju, koji bi, prema prognozama Ministarstva zdravlja, već polovinom godine trebao da se nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije.
– Prihvatili smo inicijativu NURDOR-a i predložili da roditelji dece koja su oboleli od najtežih vrsta bolesti mogu da budu na bolovanju do kraja detetove 18 godine života. Po tom osnovu oni će primati 100 odsto naknade za rad – objašnjava za “Blic” Slađana Đukić, pomoćnica ministra zdravlja.
To pravo im, međutim, nije apsolutno zagarantovano, već će morati da se obnavlja.
– Ne znači da kada roditelji otvore bolovanje da ih niko više neće procenjivati. To pravo će da se ocenjuje na svakih šest meseci. U slučaju ozdravljenja deteta, roditelj nastavlja da radi – objašnjava Đukić.
Tokom lečenja dece obolele od raka, roditelji u Srbiji sada imaju pravo na bolovanje od samo četiri meseca. Lečenje bolesne dece, odnosno nekih malignih oboljenja nekada traje i do dve godine, tako da roditelji moraju da se snalaze na razne načine.
Ova zakonska mogućnost, odnosno bolovanje od samo četiri meseca je nedovoljna, jer je na taj način roditeljima uskraćeno da budu uz svoju teško bolesnu decu dok se ne završi kompletno lečenje.
Dijagnostika u inostranstvu
Još jedna novina koja se tiče lečenja dece, je predlog u nacrtu zakona da se dijagnostičke procedure mogu raditi o trošku osiguranja u inostranstvu, kada u Srbiji to nije moguće.
– Građani će imati mogućnost da na teret sredstava osiguranja budu upućeni u inostranstvo radi dijagnostike, a ne samo radi lečenja, kao što je do sada to bilo predviđeno. Na ovo smo se odlučilo jer ima dosta zahteva koji su upućeni Budžetskom fondu i upravo se odnose na dijagnostiku koju nije moguće uraditi kod nas, a naš stav je da lečenje u inostranstvu nije moguće bez dijagnostike – kaže pomoćnica mninistra zdravlja.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Što su dečaci manje fizički aktivni, to lošije čitaju i računaju
Studija sprovedena u Finskoj u kojoj je učestvovalo 153 dečaka i devojčice utvrdila je da, kada su dečaci u pitanju, postoji veza između količine vremena provedenog u fizičkoj aktivnosti i...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Tijana Milošević
O meni Ja sam jutarnja ptica i dobro jutro počinje uz tri muška stvorenja i kućnu vrtutmu od sabajle. Ako preživim jutro dobrom danu mogu da se nadam. Krećem u...
Pismo majke: “Ne znaš zašto hranim svoje dete na flašicu!”
Piše: Blanka Brezinščak Holi Lepard supruga je i majka, piše o mentalnom zdravlju majke i o dojenju. Za Motherly je napisala zašto je važno ne osuđivati majke koje svoje dete...
Dr Branimir Nestorović: Značaj stimulacije mozga kod dece
Iako čini svega 2% mase tela, mozak troši skoro 15% srčanog volumena, 20% kiseonika koji udišemo, oko 25% glukoze iz krvi. Najzanimljivije je da se ova količina ne manja ni...
Nema komentara.