Šarčević: Prazne učionice postaju vrtići

Platformu za izradu mreže škola uradila je Svetska banka, a rad na njoj trajao je 18 meseci.

Mreža škola u Srbiji biće uskoro “prekrojena” i prilagođena broju i potrebama đaka. Pojedine školske zgrade ili njihovi delovi biće prenamenjeni za vrtiće, učeničke domove ili više škole i fakultete. Neke škole koje su ostale bez učenika moraće da budu zatvorene ili spojene sa drugima, ali će u tom planu, obećava ministar prosvete Mladen Šarčević, prioritet biti interes učenika.

Platformu za izradu mreže škola uradila je Svetska banka, a rad na njoj trajao je 18 meseci. Reč je o opširnom dokumentu s podacima o svim školama u Srbiji, o prostoru kojim one raspolažu, zaposlenima, broju đaka… To će biti polazna tačka za konačan plan i raspored svih ustanova širom Srbije kojima upravlja Ministarstvo prosvete, a u ceo posao biće uključene i lokalne samouprave.

Nova mreža škola postavlja se kao jedan od prioriteta u poslednjih 15 godina, te su različiti ministri prosvete još od 2000. najavljivali ovaj posao, koji nikad nije realizovan. Ministar Šarčević kaže da će se na planu izrade nove mreže škola raditi intenzivno narednih meseci, te da će već od septembra i u praksi početi prve izmene. U sredu je u Ministarstvu prosvete održan prvi sastanak tima koji će raditi na novoj mreži škola.

– Reč je o strateškom projektu, koji ne radimo za danas i sutra, nego za duži period – kaže ministar Šarčević, za “Novosti”. – Sve što postoji u prosvetnom sistemu ostaće u funkciji prosvete, samo će nekim objektima biti promenjena namena. Prvi korak su predlozi modela po kojima će se mreža raditi. Od jedinstvene formule odstupaće se u specifičnim slučajevima, kao što su seoska područja ili Kosovo i Metohija. Na prvom mestu biće interes dece, pa ako u neku školu ide samo jedan učenik, a postoji mogućnost da se kupi vozilo i da dete ide u susednu školu, tako ćemo raditi. Važnije je da dete bude sa vršnjacima nego da selu bez dece ostane škola.

Osim interesa dece, najavljuje Šarčević, poštovaće se interesi zaposlenih, ali i države, tako što će njeni resursi biti racionalno korišćeni. Ukoliko u nekom gradu, kako kaže, postoje tri mašinske škole, nije racionalno da sve tri ostanu otvorene. Možda će jedna zgrada biti pretvorena u vrtić ili dom učenika.

Uz racionalizaciju mreže i gašenje pojedinih škola, neminovno ide i višak zaposlenih. Ministar najavljuje da će se ljudima ponuditi rešenja gde god je to moguće. Učitelji će dobiti šansu za master studije informatike na Učiteljskom fakultetu, pa će moći da predaju informatiku. Drugi model je da, na primer, ako neka škola bude prenamenjena za đački turizam ili smeštaj učenika, nastavnicima koji ostanu bez časova bude ponuđeno da se uključe u rad tih ustanova.

– Proračunaćemo sve mogućnosti, a u posao uključujemo i predškolski sektor i visoko obrazovanje. Imamo školske zgrade koje su poluprazne, a sa druge strane nedostaje prostor za obdaništa, a i neki fakulteti i visoke škole nemaju zgradu – kaže Šarčević. – Odeljenja nisu više tako velika, pa će se u nekim postojećim objektima smanjivati učionice, pregrađivati tako da se dobije više prostorija. Jeftinije je da se od tri učionice naprave četiri, pa da deca idu u jednu smenu. Samo u Beogradu školski objekti su površine 1,2 miliona kvadratnih metara.

Nova mreža škola osnov je, kaže ministar, za strategije obrazovanja od 2020. do 2030. godine, što je drugi strateški posao Ministarstva prosvete.

Časovi samo ujutru

– Ideal svake države je da nastava bude jednosmenska, ali to je veoma skupo i teško izvodljivo. Naš cilj je da novom mrežom škola oko 30 odsto obrazovnih ustanova dobije uslove za jednosmenski rad – objašnjava Mladen Šarčević. – To bi za decu bilo mnogo bolje, a postići ćemo to tako što ćemo građevinskim radovima u školama napraviti dodatne učionice.

Autor: I. Mićević

Izvor: Novosti

Izvor: Detinjarije.com