Sirmione
mali grad, mali grad
u njeg’ ima nešto
Kombinacija mog avanturističkog duha i nepoznavanja geografije redovno nas odvede na potpuno neočekivane destinacije.
Recimo pre par godina na Cresu sam nas umesto u Nerezine, mondensko ribarsko selo za bogate strance odvela u Porozine zabit sa dve kuće i tri koze u koje ne zalaze ni beloglavi supovi… bilo je i gorih primera, ali ovog puta sam ubola stvarno čarobno mesto Sirmione na obali jezera, svega 40 kilometara od Verone.
Sasvim slučajno ceo grad je u limunovima, a ja sam još slučajnije bila u haljini sa istim motivom, pa sam se osećala kao hostesa, ali nema veze, bilo je lepo biti u tonu sa svim oko sebe.
Videli smo vilu Marije Kalas, videli smo jezero skroz lepo kao more, vinogradima obrasla brda, videli smo limunove teže od kilograma i nepreglednu reku turista goru nego u Veneciji. Najeli smo se onih kremastih sladoleda što ostavljaju ukus putera i pistaća, što se otapaju niz leđa i mirišu na Italiju, vozili se vozićem kad smo popadali s nogu od umora i grlili se u uskim uličicama od kamena trudeći se da stisnemo u kadar za uspomenu i cveće i zamak i jezero i našu sreću.
Sad smo na putu za Cres, iza sebe ostavljamo Italiju do narednog leta, a onda ko zna možda stignemo i do Rima.
Izvor: Facebook/Verica Pejić
