U svom izlaganju o skraćenicama koje koriste mladi profesorka srpskog jezika i književnosti Maja Đorđević analizirala je kako ove jezičke forme utiču na naš pravopis i jezičku kulturu.
Prema njenim rečima za InfoKG, skraćenice su postale nezaobilazni deo svakodnevne komunikacije, naročito pod uticajem društvenih mreža, ali njihova prekomerna i nepravilna upotreba može ugroziti jasnoću izraza i bogatstvo srpskog jezika. Profesorka Maja naglašava potrebu za balansom između modernih jezičkih trendova i poštovanja pravopisnih pravila, kako bi se sačuvala jezička budućnost bez pravopisne degradacije.
„Skraćenice su naročito podložne reči koje se često ponavljaju, kao i skraćeni oblici nekih višečlanih izraza. Osnovno pravilo upotrebe skraćenica jeste da one ne smeju ići na štetu jasnosti i dovoditi u pitanje smisao nekog izraza, odnosno rečenice i zato se teži njihovoj umerenoj upotrebi.
Skraćenice koje upotrebljavaju mladi spadaju u grupu takozvanih opštih skraćenica i to znači da nastaju skraćivanjem reči opšteg značenja i pišu se uglavnom malim slovima. U zavisnosti od vrste skraćenica, neke reči se skraćuju na jedno slovo, neke na dva ili više slova, odnosno grafeme. Ono što je tipično za mlade, ekspanzijom društvenih mreža, koja traje nekih 15 godina, pojavile su se skraćenice koje su tipične za upotrebu samo na društvenim mrežama, ali neke su svoju upotrebu premestile i u svakodnevni govor mladih, kao i odraslih.
Najčešće su:
• nzm u značenju „ne znam“,
• vrv-verovatno
• dbr-dobar…
Sve te skraćenice izostavljaju vokale i ove skraćenice služe da bi se uštedelo vreme prilikom pisanja, to jest kucanja.
Dešava se i upliv skraćenica koje su preuzete iz stranih jezika, npr. lol – u značenju smešne situacije, omg – o moj bože.
Svako nepoznavanje norme maternjeg jezika jeste nekultura. Učenje i upotreba jezičkih pravila i normi, dešava se kroz školovanje. Neophodno je posvećivanje veće pažnje jezičkoj kulturi u srednjim školama. Na fakultetima bi trebalo uvesti funkcionalnu pismenost.
Gramatička i pravopisna pravila moraju da se ispoštuju pri pisanju skraćenica:
1. dr BEZ tačke, u značenju doktor,
2. npr. „na primer“ sa tačkom,
3. tj. to jest sa tačkom.
Postoje i verzali i to su skraćenice nastale pri skraćivanju višečlanih naziva na primer: FIFA, RTS, SANU i uvek se pišu velikim slovom.
U svakodnevnoj komunikaciji putem poruka, uglavnom se pravopisna pravila zanemaruju, zbog brzog slanja poruka i što brže komunikacije.
I starije generacije koje nisu imale priliku da se upoznaju sa normom srpskog jezika, često zanemaruju pravopisna pravila, poput sastavljenog pisanja rečce ne i glagola, kao i pisanje malim slovima neke vlastite imenice, pogrešne upotrebe padeža, navodnika… Mlađe generacije imaju prilike da nauče pravopis u školama, ali usled brzine života, ne poštuju pravopisna pravila i kod njih je češća upotreba skraćenica zbog želje da se što više kaže na što skraćeniji način.
Starije generacije često ne razumeju mlađe naraštaje baš zbog upotrebe skraćenica, a ujedno usled upotrebe skraćenica ne mogu se izraziti u potpunosti mišljenja i osećanja i preneti poruka sa potpunim emotivnim kapacitetom. Mladi danas malo obraćaju pažnju na bogaćenje leksičkog fonda. Kako bi se očuvao jezik, neophodno je poštovanje njegove pravilne upotrebe“, ističe za InfoKG profesorka Maja.
Izvor: InforKG
