Branko Ćopić, širok čitav metar, a visok tri, sa sveskom u ruci i likovima iz svojih dela osvanuće u nedelju u Jevremovoj ulici. U opuštenom stavu, otvorenih usta, kao da izgovara neku reč, on stoji na svojim delima. Ovaj slikoviti, dvodimenzionalni spomenik podsetiće prolaznike na dela Branka Ćopića čija stogodišnjica…
– To je rad Dušana Petričića i biće prijemčiv deci i roditeljima. U nedelju će da ugleda svetlost dana kod Ustaneove kulture „Parobrod“ u okviru manifestacije u Jevremovoj. Ova stensil statua će biti na svim značajnim manifestacijama na otvorenom u aprilu i maju, od „Jevremove“ do „Miksera“. Na kraju ćemo, ga postaviti u blizini Brankovog mosta na prometnoj ruti da ostane neformalni trajni spomenik – kazao je za „Blic“ Zlatko Crnogorac, izvršni producent „Parobroda“ dodajući da će to biti u saradnji sa gradom, a ne obična gerilska akcija.
Kako kaže, ideja je da se dobronamerno skrene pažnja na to da bi stogodišnjicu rođenja velikog pisca trebalo obeležiti onako kako dolikuje, al i da se animiraju najmlađi čitaoci da pročitaju neko od njegovih dela.
– Za razliku od prošlogodišnjeg dostojanstvenog jubileja 150. godina Branislava Nušića koga su premijerno igrala gotovo sva pozorišta, sa Brankom Ćopićem se dešava neki opšti muk. Već je april i neverovatno je da se ništa nije najavilo. Uz Andrića i Crnjanskog on je jedan od najvećih pisaca 20. veka. Današnja deca, koja bi trebalo da su glavni čitaoci Branka Ćopića ne znaju ni nazive njegovih dela, a neki čak ni ko je on. Trebalo bi decu isprovocirati preko roditelja koji su čitali njegova dela – dodaje Crnogorac.
Kako kaže naš sagovornik, pokrenuće se i inicijativa da mališani Starog grada, Beograda ili Srbije ove godine dobiju na poklon neko od Ćopićevih dela, poput „Orlovi rano lete“ ili „Magareće godine“.
– Pokušaćemo i da ispravimo nepravdu da most koji još uvek nezvanično nosi njegovo ime, ozvaničimo makar pozicioniranjem ove svojevrsne statue. U saradnji sa opštinom. želimo da osnovcima ne samo sa Starog grada nego i šire poklonimo bukvar našeg detinjstva “Magareće godine”. Da organizujemo prvi pop up festival posvećen Ćopiću od toga kako ga vide današnji satiričari, karikaturisti, tviteraši čiji je on, sa Jeretičkom pričom, bio preteča. Da repriziramo filmove i serije od „Orlovi rano lete” do „Osme ofanzive”, pa dokle dobacimo i koliko široki front napravimo – najavljuje Crnogorac.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: STVARAOCI ZA DECU
Intervju, Vesna Aleksić: Iskrenost i jednostavnost su gorivo za sve dobre knjige
Ana je nosila naočare za čitanje nota samo dok svira. Imala je pankersku frizuru, volela je Mocarta i grupu Kleš. Tijana, njena cimerka, volela je Vivaldija, Zagora i – Anu....
Priča o Strahinji, iz pera četrnaestogodišnjeg beogradskog dečaka
O Tomi Ristovskom, dečaku iz Beograda koji piše bajke, pisali smo 2015. godine. “Kada je bio jako mali, pred spavanje sam morala da izmišljam bajke i nikada nije želeo da sluša jednu...
Radosti detinjstva daju dobrotu i snagu za čitav život
Na krilima radosti je nova zbirka pesama u ediciji za mlađe osnovce Razvigor. Ova zbirka stihovanih, stvarno doživljenih pričica govori o onome što raduje decu. To su događaji u kojima...
To je što vi niste znali, smeh vam fali!
Piše: Jelena Tasić Među dvadesetak naslova u „Pustolovinama“ namenjenim za uzrast predškolaca i mlađih osnovaca, Kreativni centar je objavio pet čika Braninih knjiga: „Zunzarina palata“, „Priča o valjušku“, „Vrlo retka...
Nema komentara.