Branko Ćopić, širok čitav metar, a visok tri, sa sveskom u ruci i likovima iz svojih dela osvanuće u nedelju u Jevremovoj ulici. U opuštenom stavu, otvorenih usta, kao da izgovara neku reč, on stoji na svojim delima. Ovaj slikoviti, dvodimenzionalni spomenik podsetiće prolaznike na dela Branka Ćopića čija stogodišnjica…
– To je rad Dušana Petričića i biće prijemčiv deci i roditeljima. U nedelju će da ugleda svetlost dana kod Ustaneove kulture „Parobrod“ u okviru manifestacije u Jevremovoj. Ova stensil statua će biti na svim značajnim manifestacijama na otvorenom u aprilu i maju, od „Jevremove“ do „Miksera“. Na kraju ćemo, ga postaviti u blizini Brankovog mosta na prometnoj ruti da ostane neformalni trajni spomenik – kazao je za „Blic“ Zlatko Crnogorac, izvršni producent „Parobroda“ dodajući da će to biti u saradnji sa gradom, a ne obična gerilska akcija.
Kako kaže, ideja je da se dobronamerno skrene pažnja na to da bi stogodišnjicu rođenja velikog pisca trebalo obeležiti onako kako dolikuje, al i da se animiraju najmlađi čitaoci da pročitaju neko od njegovih dela.
– Za razliku od prošlogodišnjeg dostojanstvenog jubileja 150. godina Branislava Nušića koga su premijerno igrala gotovo sva pozorišta, sa Brankom Ćopićem se dešava neki opšti muk. Već je april i neverovatno je da se ništa nije najavilo. Uz Andrića i Crnjanskog on je jedan od najvećih pisaca 20. veka. Današnja deca, koja bi trebalo da su glavni čitaoci Branka Ćopića ne znaju ni nazive njegovih dela, a neki čak ni ko je on. Trebalo bi decu isprovocirati preko roditelja koji su čitali njegova dela – dodaje Crnogorac.
Kako kaže naš sagovornik, pokrenuće se i inicijativa da mališani Starog grada, Beograda ili Srbije ove godine dobiju na poklon neko od Ćopićevih dela, poput „Orlovi rano lete“ ili „Magareće godine“.
– Pokušaćemo i da ispravimo nepravdu da most koji još uvek nezvanično nosi njegovo ime, ozvaničimo makar pozicioniranjem ove svojevrsne statue. U saradnji sa opštinom. želimo da osnovcima ne samo sa Starog grada nego i šire poklonimo bukvar našeg detinjstva “Magareće godine”. Da organizujemo prvi pop up festival posvećen Ćopiću od toga kako ga vide današnji satiričari, karikaturisti, tviteraši čiji je on, sa Jeretičkom pričom, bio preteča. Da repriziramo filmove i serije od „Orlovi rano lete” do „Osme ofanzive”, pa dokle dobacimo i koliko široki front napravimo – najavljuje Crnogorac.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: STVARAOCI ZA DECU
Intervju, Uroš Petrović: Nikada nije postojalo manje izgovora za dosadu
Ovo je vaša prva knjiga pesama - odakle ta inspiracija za poeziju? U našoj lepoj ali hirovitoj zemlji, u kombinaciji sa ludim vremenom u kojem živimo, postoje mnogi problemi ali...
Da li znate ko je gospodin Oliver?
U izdanju Kreativnog centra objavljen je roman Gospodin Oliver autorke Dragane Mladenović, koja je čitaocima poznata po nagrađivanoj zbirci poezije Dar-mar. Njena nova knjiga Gospodin Oliver namenjena je mlađim osnovcima,...
“Ne uklapa u današnji sistem vrednosti, istina je. I to nije njena sramota. Naša je.”
Desanka Maksimović izbačena iz nastavnog programa srednjih škola. Ne uklapa se, vele. Moja su deca recitovala njene pesme na recitatorskim smotrama. I sjajno se uklapala u njihovo odrastanje i obrazovanje....
Desanka Maksimović isključena iz programa srpskog jezika
Autor:Daniela Ilić Krasić U okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda isključi izbor...
Nema komentara.