Namera onoga ko je poslao dopis direktorima je pokušaj da se preti zaposlenima, a ja na to gledam kao poziv onima koji nisu u obustavi rada da se priključe – komentariše za Danas Aleksandar Markov, iz Foruma beogradskih gimnazija, nalog Ministarstva prosvete da svi koji učestvuju u štrajku ili potpunoj obustavi rada budu kažnjeni smanjivanjem januarske plate.
Dopis sa potpisom ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović je, podsetimo, direktorima osnovnih i srednjih škola stigao u petak, 24. januara, u dan najavljenog generalnog štrajka, i odmah izazvao niz nedoumica, pa i sumnji da je nezakonit.
“U slučajevima kada se ne obezbedi minimum procesa rada i štrajk nije organizovan u skladu sa zakonom, zaposleni nemaju pravo na zaradu, u skladu sa članom 14. Zakona o štrajku”, navodi se u dopisu Ministarstva, ali se ne pominju zakoni iz oblasti obrazovanja u kojima jasno piše da je sankcija za nezakonit štrajk otkaz, kome prethodi pokretanje disciplinskog postupka.
Zakoni o osnovnom i o srednjem obrazovanju definišu da ako nastavnici, odnosno stručni saradnici škole učestvuju u štrajku ne obezbeđujući minimum procesa rad, direktor škole pokreće disciplinski postupak, a mera koja im se izriče je prekid radnog odnosa.
Neopravdano odsustvo sa rada najmanje tri uzastopna radna dana se u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja smatra težom povredom radne obaveze, za koji je posle sprovedenog disciplinskog postupka, takođe izriče otkaz.
Zakon propisuje da direktor škole pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi rešenje i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog, ali za sada nema informacija da li je neko od rukovodilaca obrazovnih ustanova te postupke i započeo.
S druge strane, ministarka Đukić Dejanović je nedavno kazala da blokade u prosveti nisu predviđene zakonom, te da “tendencija nije da se dele otkazi, jer to nije rešenje”, očigledno svesna da država ne može da otpusti na hiljade prosvetnih radnika koji su se priključili protestima studenata.
– Na dopis koji je ministarka uputila direktorima škola više gledam kao poziv na dalju eskalaciju nego na smirivanje situacije. Nekada se pitam da li se ministarka pre nego što se odluči za slanje dopisa posavetuje sa nekim. S obzirom da znamo šta je po struci, bilo je za očekivati da će da pronikne u dušu prosvetnih radnika, a ona zapravo sreću pokušava kupiti novcem i kada joj prvi put sa povećanjem nije uspelo, sada pokušava to da uradi umanjenjem. Ovo bi njene poslodavce pre svega trebalo da zapita da li je dovoljno kompetentna da vodi emisiju “Na terapiji”, ali i da zabrine goste, da li je uopšte kompetentna da im daje savete, jer je jasno da prosvetnim radnicima nije – ističe Markov.
On smatra da u ovom trenutku ne postoji štrajk koji se vodi u skladu sa zakonom.
– Bez obzira da li su se odlučili da skrate časove na 30 minuta ili da obustave rad, sve kolege su u nekoj vrsti građanske neposlušnosti. Podsećanja radi, štrajk je zamrznut i premda se u medijima pojavilo tumačenje da to nije u skladu sa zakonom, proces i dinamiku pregovora utvrđuju pregovarači, način realizacije štrajka oni koji ga najavljuju, a partneri u pregovorima pristaju ili ne pristaju na uslove koje nudi druga strana – kaže Markov.
U tom smislu, dodaje on, apsolutno je moguće zamrznuti štrajk ako je to deo dogovora dve strane.
– Budući da su reprezentativni sindikati ti koji ga i organizuju, svako pojedinačno delovanje sa parcijalnim ili drugačijim zahtevima izlazi iz okvira onog što su sindikati najavili i nikako se ne može podvesti pod zakoniti štrajk. Dakle, sporazumom sa Vladom o zamrzavanju štrajka, sindikati su privremeno zaustavili štrajk u prosveti i jedino oni na organima mogu doneti odluku da li će ga ponovo pokrenuti. Sve dalje aktivnosti se ne mogu smatrati delom tog štrajka, a moraju biti najavljene 10 dana ranije – smatra Markov.
Veruje da dopis Ministarstva nema drugi cilj osim da dalje razbukta već raširenu građansku neposlušnost i da probudi i one koji spavaju.
– Ali to je svakako pitanje za ministarku i njene savetnike, a što se nastavnika tiče, bitno je da zna da možda može imati naše telo, ali dušu ne, a i već smo navikli da preživljavamo od prvog do prvog u mesecu – ističe sagovornik Danasa.
Milan Jevtić, predsednik kragujevačkog odbora Unije sindikata prosvetnih radnik Srbije ima drugačiji pogled na trenutnu situaciju.
Na pitanje da li su nastavnici koji su od danas do sutra doneli odluku da će držati časove od 30 minuta prekršili zakon, jer štrajk nisu najavili 10 dana ranije, Jevtić kaže da Statut sindikata kome pripada, kao i zakon ne poznaju moratorijum na štrajk, koji su proglasili reprezentativni sindikati.
– Mi smo praktično izglasali nešto što ne postoji. Rečeno je da se štrajk privremeno zamrzava i da će se pratiti realizacija usmenog sporazuma i da li će Vlada poštovati ono što je dogovoreno. Međutim, ljudi možda ne prihvataju moratorijum, već nastavljaju štrajk koji je počeo još u septembru – kaže Jevtić.
Situacija na terenu je, kaže, mnogo složenija nego što misli ministarka prosvete, koja “šalje sitna pisma svakog dana da ne ispadne da ne radi ništa”.
– Najpre treba da se utvrdi šta je razlog za obustavu rada, jer to može da bude i ugrožavanje bezbednosti na radu, a da li je tako to treba da utvrdi inspekcija rada…Nije sporno odbijanje od plate za vreme štrajka, ali to ne može da se uradi odokativno, da se kaže nekome ti nisi radio 15 minuta, pa da mu se odbije trećina dnevnice. Direktor mora da izda novo rešenje kome treba precizni da napiše koje poslove zaposleni nije obavljao tokom štrajka. Ako nam sada odbiju od plate, a posle budu tražili da se propušeno nadoknadi mi ćemo da tražimo da nam to bude plaćeno kao prekovremeni rad, a to je veći iznos. Dakle, ako nam sada odbiju malo, moraće posle da nam vrate više po zakonu – navodi Jevtić.
Dopis Ministarstva vidi kao jednu vrstu pritiska na zaposlene u školama sa namerom da se pokolebaju.
– Do sada su ljudi na pretnje i ucene reagovali još većom masovnošču. Ako hoće da dobiju još veću masovnost samo neka nastave. Ljudi su prilično besni i odlučni, puklo im je nešto i ovo neće tako lako da se završi – smatra naš sagovornik.
