Dok sam jednog dana gledao sadržaje na društvenoj mreži Instagramu, pažnju mi je privukao jedan video.
„Postoji verzija tebe, za 10 godina od sada, koja te moli da malo više uživaš u ovom trenutku“, pisalo je u tekstu na ekranu.
Podsetilo me je na nešto sa čim se mnogi od nas bore – da živimo u sadašnjem trenutku.
Ovo vežbanje, poznato kao svesna prisutnost (mindfulness), podstiče ljude da usmere pažnju na sopstvene misli, osećanja i okruženje u određenom trenutku.
Iako nam se često čini da nam je život sve užurbaniji, stručnjaci naglašavaju da svesna prisutnost ne bi trebalo da se smatra luksuzom, već onim što je neophodno za očuvanje mentalnog zdravlja.
‘Nisam shvatao da živim moje najbolje godine’
„Godinama sam se trudila da budem bolja i zaboravila sam da sam zapravo već bila dobra“, kaže Zejna, 37-godišnja fitnes trenerka iz Amana, prestonice Jordana.
Kaže da je u dvadesetim godinama bila opsednuta izgledom i telesnom težinom i da je uvek imala osećaj da nije savršena.
Ali danas, kada pogleda njene stare fotografije, shvata da je bila suviše stroga prema sebi.
Raed, koji je ranije radio kao inženjer računarstva, kaže da mu je gubitak posla promenio pogled na život.
„Uvek sam se žalio na pritisak na poslu i želeo sam da ga promenim.
„Sada, kada sam ga izgubio, nedostaje mi svaka pojedinost tih dana, čak i jutarnje gužve u saobraćaju“, rekao je za BBC.
Mesečna plata mu je pružala mentalnu i finansijsku stabilnost i omogućavala mu da pruži bolji život njegovoj porodici.
„Nisam shvatao da živim najbolje godine mog života“.
Ahmed, otac dvoje dece u srednjim četrdesetim, želeo je da mu deca brzo odrastu da bi imao više vremena za sebe.
Ali kada su postali tinejdžeri, stav mu se potpuno promenio.
„Nekada mi je preko glave bilo njihovog vikanja, stalnih pitanja i haosa koji su pravili u kući“, kaže Ahmed.
„Sada mi nedostaju ti dani kada su bili mali, njihovi glasovi i nasumični razgovori.
„Kasno sam shvatio da je upravo taj haos bio najlepša stvar u mom životu“.
Zašto zanemarujemo sadašnji trenutak?
Priče Zekne, Raeda i Ahmeda pokazuju kako mnogi ljudi tek vremenom shvate vrednost trenutaka, ali tek kada oni prođu.
„Sa psihološke i neurološke tačke gledišta, ljudi su prirodno skloni onome što je poznato kao ‘mentalno putovanje’, što znači da se tokom velikog dela vremena kada su budni kreću između prošlih događaja i očekivanja za budućnosti“, objašnjava dr Navaf Al-Rifai, psiholog u Medicinskom konsultantskom centru u Irbidu, u Jordanu.
Ovaj proces je povezan sa regijama mozga poznatim kao ‘mreža podrazumevanog režima’ koje su odgovorne za promišljanje i planiranje.
Međutim, kod nekih ljudi to postaje stalan izvor ometanja.
Al-Rifai kaže da oni koji imaju problem da budu u sadašnjem trenutku nisu nepažljivi, već „preterano kognitivno zaokupljeni“, jer veruju da će intenzivnim razmišljanjem pronaći rešenje.
U stvarnosti, to ih udaljava od osećaja zadovoljstva ili produktivnosti, kaže on.
Odakle potiče svesna prisutnost?
Vežbanje svesne prisutnosti potiče od tehnika meditacije koje se koriste u budističkoj tradiciji i predstavlja jedan od osnovnih koraka na puta ka prosvetljenju.
Naućnici su 1960-ih počeli da istražuju medicinske koristi ove tehnike za lečenje bola i mentalnih bolesti.
Jedan od pionira u ovoj oblasti bio je američki profesor Džon Kabat-Zin.
On je 1979. godine osnovao program za smanjenje stresa zasnovan na svesnoj prisutnosti na Medicinskom centru Univerziteta u Masačusetsu, u Sjedinjenim Državama.
Tokom osmonedeljnog programa, Kabat-Zin je od pacijenata koji su imali hroničan bol tražio da vežbaju osnovne tehnike svesne prisutnosti.
Otkrio je da svest o sadašnjem trenutku, bez osuđivanja i preteranog razmišljanja, pomaže ljudima da se delotvorno nose sa svakodnevnim pritiscima, što pozitivno utiče na njihovo psihološko blagostanje.
Nalaze njegovih istraživanja je objavljivao u medicinskim časopisima i knjigama i tako ovu praksu promovisao u široj medicinskoj zajednici.
Danas se svesna prisutnost koristi kao terapeutska tehnika u kliničkim uslovima.
Nevidljiva trka poređenja
U vreme kada društvene mreže sve dublje prodiru u naš svakodnevni život, poređenje sa drugima više ne zahteva mnogo truda, jer je dovoljan samo pokret prstom po ekranu.
Safa Al-Ramahi, istraživačka novinarka i trenerka medijskih veština, kaže da korisnici lako mogu da zapadnu u algoritam koji im prikazuje iskrivljenu sliku stvarnosti – od nerealnih tela, do raskošnih odmora.
„Sve to postepeno reprogramira našu svest, čineći da nam izgleda da svi drugi žive savršen život, a da smo mi jedini koji su obični, zaostali i nesavršeni“, objašnjava ona.
Psiholog Al-Rifai kaže da ovakvi sadržaji podstiču takozvanu uzlaznu socijalnu komparaciju kada ljudi sopstvenu stvarnost upoređuju sa odabranim i filtriranim trenucima iz života drugih koje doživljavaju kao superiornije ili bolje od sebe.
Time se aktiviraju delovi mozga povezani sa društvenim bolom i osećajem nedovoljnosti.
„Na [terapeutskim] sesijama učimo ljude da prestanu opsesivno da proveravaju obaveštenja na telefonu i da osveste, a ne eliminišu, želju za poređenjem“, kaže on.
„Suština nije u borbi protiv uma, već u tome da ga naučimo da bude vođen.
„Preispitajte vaš digitalno okruženje: Koga pratite? Ko vas obogaćuje?“
Šta možemo da uradimo?
Al-Rifai kaže da postoji mnogo jednostavnih vežbi koje mogu da pomognu ljudima da se usidre u sadašnjem trenutku.
„Počnite od najmanjeg mogućeg zadatka“, preporučuje on.
Pacijentima savetuje da pokušaju da se usredsrede na jednu jedinu stvar pet minuta, na primer, na ispijanje šoljice kafe.
„Obratite pažnju na temperaturu u ruci, na ukus, na miris kafe.
„Hodajte i ne razmišljajte, već posmatrajte pokrete vaših stopala.
„To je ono što nazivamo usmeravanjem pažnje na jednu stvar“.
Još jedna vežba, poznata kao ‘igra pet čula’, izgleda ovako:
„Ovde je naučni trik da se pažnja preusmeri sa mozga u anksioznom stanju na mozak osećaja, gde leži prava prisutnost“, objašnjava Al-Rifai.
„Zapamtite da vaš nervni sistem nije stvoren za stalne performanse, već za ritam rada i odmora.
„Nikad nemojte da zaboravite da ste ljudsko biće“.
Izvor: Danas.rs / BBC na srpskom
