Muzikoterapija je jeftin i moćan lek, saveznik dobrog zdravlja io lepo raspoloženja. Iako ne postoj ijedinstvena muzika koja leči, kao najbolja pokazala se klasična.
Muzikoterapija jedna je od naučnih disciplina psihijatrije, zasnovana na primeni psihoterapijskih tehnika u svrhu lečenja. Zasnovana je na skupu metoda u kojima zvuk, koji proizvodi muzika, služe kao osnovno sredstvo uspostavljanja komunikacije sa pacijentom, i kod njega ostvaruju duševno blagostanje i oslobađaju ga psihičkih tegoba.
Osnovna pretpostavka od koje se polazi kada se govori o primeni muzikoterapije je ta da muzika ima direktan uticaj na ljudski um, raspoloženje, karakter i zdravlje, zato je zauzet naučni stav – da savremenu praksu muzikoterapije treba zasnovati na premisama: sve osobe su iskonski muzikalne, muzikalnost je ukorenjena u našem mozgu i da na muzikalnost ne utiču teške neurološke povrede i oštećenja.
U praksi nije definisana univerzalna terapijska muzika, već se njen odabir vrši u zavisnosti od terapijskog cilja ili faze terapije. Kako je dokazano da je muzika sredstvo koje služi u komunikaciji među živim bićima, glavna suština muzikoterapije leži u odnosu muzikoterapeut-pacijent, jeri nosi potencijal za uspešno izazivanje terapijske promene i time efekata lečenja.
Kao i lekovi, muzika mora da se konzumira najmanje dva puta dnevno sedam do dvanaest dana kako bi se postigli trajni rezultati. Džez muzičar Stenli Džordan, takođe je pobornik muzikoterapije. On je istraživao kako muzika može da poboljša samopouzdanje i socijalne odnose među ljudima. Kao deo svoje inicijative u okviru muzičke terapije Stenli redovno nastupa u bolnicama i domovima za nemoćne. U nekim zemljama Evropske unije postoji čak i zakon o muzikoterapiji.
Prema Pitagori, odnos čoveka i muzike odraz je harmonije koja vlada u svemiru. Brojne naučne studije dokazale su da muzikoterapija utiče na razvoj psihomotornih sposobnosti, da pozitivno deluje na sluh i koncentraciju, pomaže usvajanje socijalnih veština, podstiče razvoj dece sa cerebralnom paralizom…
A evo kako i šta leče odrežene note. Na primer Johan Sebastijan Bah je komponovao muziku koja je dobra kao terapija za snižavanje visokog krvnog pritiska. Verdijeve note mogu da pomognu u lečenju migrene, Vivaldijeve pomažu u lečenju epilepsije.
Mocart je preporuka za muškarce sa erektilnom disfunkcijom, a Dvoržaka treba da slušaju osobe sa hipotenzijom. Brams pogoduje astmatičarima, Čajkovski i Nofler osobama koje imaju kombinaciju srčane slabosti, hipertenzije i povišenog holesterola.
Izvor: magazin.politika.rs
