Šta raditi, a šta izbegavati kada razgovarate sa detetom o smrti

Nije lako suočiti se sa smrću.

Kao odrasli, često se osećamo preplavljeni bolom, a deci je još teže da se izbore sa gubitkom. Iako znamo da je smrt neizbežan deo života, mnogima od nas je teško da razgovaramo o ovoj temi jer nismo sigurni kako da pričamo sa decom.

Smrt se može dogoditi na mnogo načina – iznenada, očekivano, dugotrajno. Deo tog iskustva je pronalaženje načina da se izrazimo, da shvatimo šta se dogodilo i da, na kraju, prihvatimo gubitak.

Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da razgovarate sa detetom o smrti:

Šta treba raditi?

1. Recite istinu odmah. Istina pruža objašnjenje za vaše suze i bol koje će deca videti. Ako ste i sami otvoreni, dete će naučiti kako da prilagođeno izrazi svoja osećanja i da je sasvim u redu da tuguje ako oseća potrebu. 
2. Budite spremni na različite emocionalne reakcije. Bez obzira kako pristupate ovoj temi, vaše dete će biti uznemireno, a možda i ljuto zbog gubitka. Prihvatite emocionalne reakcije vašeg deteta i imajte strpljenja da ponovo razgovarate o temi kada dete bude spremno.
3. Koristite reči kao što su „mrtav“ ili „umro“. Mnogima je neugodno koristiti ove reči, pa radije kažu „otišao“, „zaspao“, ili „prešao na drugi svet“, ali istraživanja pokazuju da realan jezik pomaže u procesu tugovanja.
4. Podelite informacije u malim dozama. Proceni koliko vaše dete može da podnese tako što ćete informacije davati postepeno. Pratite pitanja koja dete postavlja kako biste znali šta dalje.
5. Budite spremni da kažete: „Ne znam.“ Imati sve odgovore nije lako, posebno u trenucima velikog bola. Pomoći će ako detetu kažete da možda ne znate odgovore na neka pitanja, kao što su: „Kako je deda umro?“, „Šta se dešava nakon smrti?“.
6. Plačite zajedno. U ovakvim situacijama najbitnije je da budete uz dete i da ga ne osuđujete. Plakanje zbog gubitka je zdravo i isceljujuće..
7. Dozvolite detetu da tuguje na svoj način. Dajte detetu prostor da bude tiho u vezi sa smrću. Normalno je da se dete oseća usamljeno ili da se povuče u sebe u ovom periodu. Takođe je uobičajeno da deca deluju kao da nisu pogođena gubitkom. Ne postoji „pravi“ način tugovanja.
8. Pripremite dete za ono što će videti u pogrebnom domu ili na sahrani. Objasnite detetu šta će videti, ko će biti tamo, kako se ljudi mogu osećati i šta će raditi. Za mlađu decu budite konkretni u opisima okruženja, kao što je kovčeg, odeća i postava tela.
9. Pripremite dete za budućnost bez voljene osobe. Razgovarajte o tome kako će se osećati tokom proslave rođendana, godišnjica, praznika i posebnih trenutaka bez voljene osobe. Zamolite dete da pomogne u planiranju kako da se prođe kroz sledeći važan događaj.
10. Pripremite se za česte razgovore o mislima i osećanjima. Verovatno ćete morati da se bavite temom smrti danima, nedeljama i mesecima nakon gubitka. Budite dostupni za razgovor, jer je tugovanje proces.
11. Ne zaboravite da se brinete o sebi. Kao roditelji, ponekad zaboravimo da se brinemo o sebi u ovakvim trenucima. Deca uče posmatrajući nas, pa budite primer samobrige u ovom kritičnom periodu.

Šta ne treba raditi?

1. Ne skrivajte tugu od deteta. Kada vas dete vidi da tugujete tokom i nakon smrti voljene osobe, shvatiće da je normalno i zdravo plakati i osećati se tužno nakon značajnog gubitka.
2. Ne plašite se da delite uspomene na voljenu osobu. Roditelji ponekad izbegavaju da pričaju o preminuloj osobi misleći da će to izazvati bol kod drugih. Istraživanja pokazuju da bolno proživljavanje uspomena ili deljenje priča zapravo pomaže u isceljenju i zatvaranju.
3. Ne izbegavajte kontakt sa detetom zato što se osećate bespomoćno ili neugodno, ili ne znate šta da kažete. Ponekad pogled pun razumevanja može biti snažna veza. Čak i dodir ili zagrljaj mogu pružiti veliku utehu.
4. Ne menjajte temu kada dete uđe u sobu. To može označiti temu smrti kao tabu. Umesto toga, prilagodite svoje reči i nivo informacija kada je dete prisutno.
5. Ne menjajte svoju svakodnevnu rutinu. Deci je potrebna doslednost. Pokušajte da što više održite uobičajene dnevne rutine kod kuće i na poslu. Takođe, pokušajte da obezbedite da dete nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima kao što su škola i društveni događaji.
6. Ne mislite da smrt zabranjuje smeh. Smeh je sjajan alat za isceljenje. Sposobnost da se nasmejete uspomenama ili trenucima sa voljenom osobom ukazuje na to koliko je njihovo prisustvo bilo važno u vašem životu.
7. Ne ograničavajte vreme žalosti deteta – niti svoje. Svako tuguje na svoj način. Priznajte da će biti potrebno vreme da se prilagodite na novi način života nakon značajnog gubitka. Ako vam je potrebna dodatna podrška, obratite se školskom savetniku, lekaru ili verskoj zajednici. Takođe možete potražiti profesionalnu pomoć kod terapeuta za mentalno zdravlje specijalizovanog za tugovanje.

Izvor: psychologytoday.com