Prvu polovinu ove godine obeležile su dve dobre vesti vezane za parove koji žele da se ostvare kao roditelji uz pomoć vantelesne oplodnje. Država je najpre podigla starosnu granicu za žene koje ulaze u proces biomedicinski potpomognute oplodnje sa 40 godina na 42 godine, a onda je donet i novi Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji koji će, kada bude kompletiran pravilnicima, omogućiti i formiranje banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona, a u određenim slučajevima i zamrzavanje jajnih ćelija o trošku države.
Savremeni način života učinio je da se u velikom broju slučajeva roditeljstvo odlaže, ali je tome doprinela i činjenica da se životni vek produžio, a medicina uznapredovala, između ostalog, i u oblasti razvoja vantelesne oplodnje. U mnogim zemljama starosna granica za biomedicinski potpomognutu oplodnju koju pomaže država zato je pomerena i na iznad 47 godina.
U Srbiji se kod žena starijih od 42 godine vantelesna oplodnja uglavnom radi samo u privatnoj praksi, a nekoliko gradova i tada finansijski pomaže kao što su: Kruševac, Zrenjanin, Vranje, Smederevska palanka, Ruma, Inđija i Pančevo.
Lekari, međutim, upozoravaju da parovi treba da vode računa o tzv “biološkom satu” jer stepen ostvarivanja trudnoće i priprodnim putem i uz pomoć vantelesne oplodnje značajno opada posle 40 godine.
Jedan od naših najistaknutijih stručnjaka u oblasti reproduktivnog zdravlja, prof. dr Slobodan R. Radulović, zahvaljujući čijoj Specijalnoj bolnici “Beograd” se u 52-goj godini u ulozi majke ostvarila i glumica Ljiljana Jakšić, kaže da je i u ovoj oblasti neophodna edukacija građana jer se i dobre vesti pogrešno tumače.
“Ljudi na primer činjenicu da se neka žena ostvarila u ulozi majke u poznijim godinama mešaju sa stepenom plodnosti, pa i šansi za uspešnost vantelesne oplodnju” kaže prof. dr Radulović i objašnjava da plodnost žena opada već od 30-te godine, te da mnoge žene ulaze u menopauzu već sa 45 godina.
Osim što se sa godinama povećava i procenat steriliteta, kod žena koje imaju više od 35 godina veći je i procenat povišenog pritiska i duplo veći broj porođaja carskim rezom nego kod žena u dvadesetim.
Sasvim je, međutim, drugačija situacija sa samom trudnoćom, što je takođe, zona zabluda, jer ljudi pogrešno veruju da su trudnoće u poznijim godinama uvek rizičnije.
“Sama trudnoća mnogo manje zavisi od starosti žene nego od mnogih drugih faktora kakvi su genetika, zdravstveno i opšte stanje organizma” – kaže prof. dr Radulović. On pojašnjava da je upravo zbog toga važno objasniti ljudima da na vreme treba da misle na svoje potomstvo, sve i ako u određenim godinama nisu spremni da se baš tada ostvare u ulozi roditelja.
“Važno je sačuvati biološki reproduktivni materijal, odnosno jajne ćelije i spermatozoide, zbog čega svima koji imaju partnere a nisu spremni da se u mlađim godinama ostvare kao roditelji savetujemo zamrzavanje jajnih ćelija odnosno sperme, baš kao što to treba da učine i oni koje očekuju neke rizičnije operacije”, kaže prof. dr Radulović ističući da tim više pozdravlja odluku države da finansira i zamrzavanje u slučajevima u kojima je to neophodno zbog drugih zdravstvenih problema koji mogu uticati na kasniji sterilitet.
Zamrzavanje jajnih ćelija – krioprezervacija
Krioprezervacija je proces u toku koga se ćelije ili čitava tkiva zamrzavaju kontrolisanim procesom zamrzavanja do vrlo niskih temperatura (-80°C) i čuvaju na temperaturi tečnog azota (-196°C). Na ovim niskim temperaturama, sve biološke aktivnosti, uključujući i biohemijske reakcije koje bi ćelije dovele do smrti, su zaustavljen
Izvor: Yumama
