Medicinske studije u Evropi o deci oboleloj od Kovida-19 su retke. Preminulo je četvoro od 582 dece, od čega je dvoje imalo prateće bolesti.
Ilustracija: Freepik
Simptomi su generalno blagi, a pojedinca deca koja su se testirala na korona virus nisu pokazivala simptome. Međutim, jedno od desetoro dece završilo je na intenzivnoj nezi.
Lekari kažu da da studija uliva nadu, ali da naučnici tek treba da pronađu najadekvatniju terapiju za decu koja razviju najteži oblik bolesti.
Šta pokazuje studija?
Tim istraživača, koje predvode naučnici iz Instituta pri dečijoj bolnici Great Ormond Street u Londonu, pratio je stanje 582 deteta uzrasta od 3 do 18 godina iz 25 evropskih zemalja. Sva ova deca imala su pozitivan test na Kovid-19 na vrhuncu epidemije u aprilu.
Među četiri preminula deteta (0.69 odsto uzorka), nijedno nije bilo mlađe od 10 godina, a dvoje među njima su imala druge bolesti.
Više od polovine dece obuhvaćene studijom bilo je na bolničnom lečenju, dok je 8 odsto završilo na intenzivnoj nezi.
Kakve simptome su deca imala?
Deca su najčešće imala groznicu (65 odsto), infekciju gornjeg dela respiratornog trakta (54 odsto), upalu pluća (25 odsto) i gastrointestinalne simptome (22 odsto).
Pojedina deca (16 odsto), koja su uglavnom testirana jer su bila u kontaktu sa zaraženom osobom, nisu pokazivala nikakve simptome.
Naučnici ističu da je stopa smrtnosti među decom „značajno niža“ nego što studija pokazuje, s obzirom na to da pojedina deca, kod kojih su se pojavili blagi simptomi, još nisu bila testirana za vreme studije.
Oni dodaju da je potrebno da prikupe još podataka, kako bi pomogli lekarima u odabiru najbolje terapije za decu koja obole od Kovida-19.
„Ipak, nezanemarljiv broj dece imao je teški oblik Kovida-19, koji je zahtevao intenzivnu negu. Na to bi trebalo uzeti u obzir prilikom planiranja i određivanja prioriteta zdravstvenih resursa kako se pandemija dalje bude razvijala“, rekao je.
Deca koja su bila zaražena drugim respiratornim virusima pored Kovida-19 češće su morala na intenzivnu negu.
„To bi moglo imati značajne implikacije na predstojeću zimu, kada se češće javljaju infekcije poput prehlade i gripa“, kaže dr Begona Santijago-Garsija iz Univerzitetske bolnice Gregorio Maranon u Madridu, Španija.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu The Lancet Child and Adolescent Health journal.
Izvor: BBC News na srpskom
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Deca su na kraju reda za vakcinu protiv koronavirusa
Generalno, istraživači započinju testiranje eksperimentalnih vakcina na najmanje ranjivoj populaciji – mladim i zdravim odraslim osobama, a zatim počinju da se šire na ranjivije grupe kako se akumuliraju klinički podaci...
Učiteljica objavila tabelu spavanja za decu i uzburkala internet
Večito pitanje za roditelje, o kome svako ima svoje mišljenje je: u koliko sati bi moje dete trebalo da ide na spavanje? Učiteljica prvog razreda jedne osnovne škole u SAD,...
Pedijatar dr Dušanov: Deca su nam u katastrofalnom stanju i sve je gore s godinama
Noviji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” kažu da je u Srbiji svako treće dete gojazno. U poslednjih 20 godina u Srbiji je procenat gojaznosti porastao...
Austrija: Deca su motor širenja gripa, vakcinacijom se sprečavaju teški slučajevi
"Deca ispod deset godina, prema aktuelnim saznanjima, nisu ti koji šire koronavirus, ali je drugačije kada se radi o influenci. Deca su motor klasičnog talasa grupe", ukazao je on. Anšober...
Nema komentara.