Medicinske studije u Evropi o deci oboleloj od Kovida-19 su retke. Preminulo je četvoro od 582 dece, od čega je dvoje imalo prateće bolesti.
Ilustracija: Freepik
Simptomi su generalno blagi, a pojedinca deca koja su se testirala na korona virus nisu pokazivala simptome. Međutim, jedno od desetoro dece završilo je na intenzivnoj nezi.
Lekari kažu da da studija uliva nadu, ali da naučnici tek treba da pronađu najadekvatniju terapiju za decu koja razviju najteži oblik bolesti.
Šta pokazuje studija?
Tim istraživača, koje predvode naučnici iz Instituta pri dečijoj bolnici Great Ormond Street u Londonu, pratio je stanje 582 deteta uzrasta od 3 do 18 godina iz 25 evropskih zemalja. Sva ova deca imala su pozitivan test na Kovid-19 na vrhuncu epidemije u aprilu.
Među četiri preminula deteta (0.69 odsto uzorka), nijedno nije bilo mlađe od 10 godina, a dvoje među njima su imala druge bolesti.
Više od polovine dece obuhvaćene studijom bilo je na bolničnom lečenju, dok je 8 odsto završilo na intenzivnoj nezi.
Kakve simptome su deca imala?
Deca su najčešće imala groznicu (65 odsto), infekciju gornjeg dela respiratornog trakta (54 odsto), upalu pluća (25 odsto) i gastrointestinalne simptome (22 odsto).
Pojedina deca (16 odsto), koja su uglavnom testirana jer su bila u kontaktu sa zaraženom osobom, nisu pokazivala nikakve simptome.
Naučnici ističu da je stopa smrtnosti među decom „značajno niža“ nego što studija pokazuje, s obzirom na to da pojedina deca, kod kojih su se pojavili blagi simptomi, još nisu bila testirana za vreme studije.
Oni dodaju da je potrebno da prikupe još podataka, kako bi pomogli lekarima u odabiru najbolje terapije za decu koja obole od Kovida-19.
„Ipak, nezanemarljiv broj dece imao je teški oblik Kovida-19, koji je zahtevao intenzivnu negu. Na to bi trebalo uzeti u obzir prilikom planiranja i određivanja prioriteta zdravstvenih resursa kako se pandemija dalje bude razvijala“, rekao je.
Deca koja su bila zaražena drugim respiratornim virusima pored Kovida-19 češće su morala na intenzivnu negu.
„To bi moglo imati značajne implikacije na predstojeću zimu, kada se češće javljaju infekcije poput prehlade i gripa“, kaže dr Begona Santijago-Garsija iz Univerzitetske bolnice Gregorio Maranon u Madridu, Španija.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu The Lancet Child and Adolescent Health journal.
Izvor: BBC News na srpskom
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
U SAD počela vakcinacija dece od 12 do 15 godina
VAŠINGTON – U SAD je danas počelo vakcinisanje protiv koronavirusa dece od 12 do...
Studija otkrila zabrinjavajuće koncentracije “večnih hemikalija” u majčinom mleku
Otrovne hemijske supstance poznate kao PFAS pronađene su u svih 50 analiziranih uzoraka majčinog mleka u koncentracijama koje su 2000 puta veće od onih koje se smatraju bezbednim u pijaćoj...
Nega kože novorođenčeta i dece – saveti dermatologa
Koža odraslih i dece ima puno zajedničkih karakteristika, ali i puno različitosti pa je potrebno obratiti...
Šećer NE izaziva hiperaktivnost kod dece
"Ako im date sladoled odbijaće se o zidove." "Od bombona će početi da se tresu." "Kad pojedu lizalicu...
Nema komentara.