Sve odrasle osobe najpre su bile deca, ali se malo njih toga seća…

Malo je knjiga na svetu koja je pisana tako jednostavnim jezikom, a koja na najbolji način objašnjava najkomplikovanije životne probleme

Piše: Elizabeta Georgijev

Dragi moji drugari, danas je dvadeset i deveti dan šestog meseca godine koju čine dve dvadesetice i upravo na današnji dan pre sto dvadeset godina rodio se Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, francuski pisac, autor najposebnije knjige „Mali princ“.

Egziperi je „Malog princa“ posvetio svom najboljem prijatelju Leonu Vertu i sigurno nije ni slutio da je napisao posve originalnu knjigu koje će postati najprevođenija na svetu i koja decenijama živi svoj jedinstveni život omiljenog štiva i dece i odraslih na svim kontinentima.

Postoje knjige koje mogu da se čitaju stalno i da iznova i iznova daruju čitaoca nečim novim, posebnim, divnim, jedinstvenim, da iznova i iznova traže da se čitalac zagleda u svaku reč i misao i iza svake reči i svake misli. Takva je knjiga „Mali princ“.

Suočavajući se sa mrakom rata i prkoseći svetu koji se nalazio u takvom mraku, Egziperi je pričom o neobičnom dečaku koji sebe predstavlja kao malog princa, otvorio bajkovit prostor druge planete i jednog, tadašnjoj deci, drugačijeg, sanjanog i potrebnijeg sveta. Taj prostor se seli od te davne 1943. godine, kada je priča nastala, sve do danas, postajući originalni mali univerzum u kome se traži sreća, suština i tajna života.

Malo je knjiga na svetu koja je pisana tako jednostavnim jezikom, a koja na najbolji način objašnjava najkomplikovanije životne probleme, a emotivna iskrenost kojom pleni, čini je zaista najposebnijom i jedinstvenom. Takva je knjiga „Mali princ“.

„Mali princ“ nas uči da se zagledamo u sebe, da cenimo ono što imamo, da upoznamo sebe, jer se „samo srcem dobro vidi“, da sačuvamo dete u sebi, jer su „sve odrasle osobe najpre bile deca“, a ta „deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima“…

„Mali princ“ nas uči da je život beskrajna tajna koju polako svakodnevno otkrivamo…

 

MALA PESMA ZA MALOG PRINCA

Bio jednom jedan princ… mali…

Uselio se u knjigu i postao veći od najvećeg princa.

I znao je da su oči slepe i da treba tražiti srcem,

I znao je da samo deca znaju šta traže,

A da čovek samo srcem dobro vidi

I da se suština očima ne da sagledati…

Imao je ružu i znao je da nacrta ovcu…

Bio jednom jedan mali princ

I sreo je pilota u Sahari.

Možda je pobegao sa svoje male planete

I možda je sleteo u oko pilota,

A onda je postao priča,

Mala priča za sva vremena,

Sve planete i sve svetove.

I ova pesma je mala

Možda upravo zbog toga

Što je čovek usamljen među ljudima

I što za sreću treba malo…

 

Iz „Malog princa“

„Od svakog treba tražiti samo ono što on može dati.”

„Tajanstvena je zemlja suza.”

„Deca moraju mnogo toga praštati odraslima.”

„Uobraženi ljudi uvek čuju samo pohvale.”

„Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.”

„Ako dozvoliš da te pripitome, može se dogoditi i da zaplačeš.”

„Samo deca znaju šta traže.”

„Ono što krasi pustinju, reče mali princ, to je što se u njoj negde skriva bunar…”

„Da, rekoh malom princu, bilo da je u pitanju kuća, zvezde ili pustinja, ono što čini njihovu lepotu nevidljivo je!”

„To je kao sa cvetom. Ako voliš jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti, prijatno je noću gledati u nebo. Na svim zvezdama cveta cveće.”

„ Kad budeš gledao nebo, noću, pošto ću stanovati na jednoj od njih, to će za tebe biti kao da se sve zvezde smeju. Ti ćeš imati zvezde koje znaju da se smeju!

On se i dalje smejao. A kada se utešiš (čovek se uvek uteši) biće ti milo što si se sa mnom upoznao. Ostaćeš mi uvek prijatelj. Poželećeš da se smeješ sa mnom. Otvorićeš ponekad prozor, onako iz zadovoljstva … I tvoji prijatelji biće iznenađeni kad te vide da se smeješ, gledajući u nebo. A ti ćeš im tada reći: ‘Da, zvezde me uvek zasmejavaju!’ A oni će pomisliti da si lud. Podvalio sam ti… On se i dalje smejao… To će biti kao da sam ti dao umesto zvezda, šaku praporaca koji umeju da se smeju…“

„.. oči su slepe. Treba tražiti srcem.”

„Čoveku nikad nije po volji, ma gde bio.”

„Mnogo je teže suditi sebi samome nego drugima. Ako uspeš sebi dobro suditi, znači da si pravi mudrac.”

„Čovek je usamljen i među ljudima.”

Elizabeta Georgiev
Dizajn: Milana Videnov Milanov
Ilustracija: Originalne ilustracije preuzete iz knjige ,,Mali princ“

Izvor: Far.rs

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Da se naše trudnice i porodilje tretiraju kao u Britaniji – većina ne bi bila zadovoljna

Hrvatski profesor Žarko Alfirević već 25 godina radi u Velikoj Britaniji kao ginekolog, i tvrdi da je otkrio najveću razliku u zdravstvenim sistemima dve zemlje. "Onako kako se žene porađaju ovde, Balkankama se ne bi svidelo" - zaključuje profesor Alfirević.

Određen pritvor majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

Oglasilo se tužilaštvo o majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

NIKADA roditelj ne može da nagovori čoveka sigurnog u ispravnost svojih stavova ni da da peticu, ni da da jedinicu

Kao neko ko je bio deo prosvetnog sistema, sada i jesam i nisam, a možda ću nekada ponovo biti, želim javno da se ogradim od trenutne slike koju prosveta šalje u etar.

Pomera se MALA MATURA 2024 zbog verskih praznika

Zbog verskih praznika zakazani testovi u okviru male mature biće pomereni

Đaci iz Srbije lošiji od vršnjaka iz Hrvatske i Slovenije: Naši učenici kaskaju godinu i po dana i gube trku sa ostalima

Prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img