Prvi stomatološki pregled
Prvi odlazak kod zubara treba da bude oko prvog rođendana, i njegov prvenstveni cilj je da upozna dete sa stomatologom i njegovim alatima. Sledeći pregled treba da bude između drugog i trećeg rođendana, odnosno onda kada detetu izbiju svi mlečni zubi i kada već uveliko jede raznovrsnu čvrstu hranu, pa i slatkiše. Kasnije vodite dete u stomatološku ordinaciju u dogovoru sa zubarom, ali svakako najmanje dva puta godišnje. To su preventivni pregledi, ali su jako važni i smanjiće mogućnost za nastanak karijesa.
Šta sve treba da znamo o karijesu
Karijes je najrasprostranjenija bolest zuba. To je oboljenje koje napada tvrda zubna tkiva, napreduje progresivno i širi se sa površine u dubinu zuba, razarajući ih. Sve ovo prati i infekcija i upala pulpe zuba, sa prodorom infekcije u dublja tkiva.
Prisustvo karijesa smanjuje sposobnost žvakanja, a nedovoljno sažvakana hrana dospeva u želudac, i tako izaziva poremećaje u varenju hrane. Posledica može da bude nedovoljna uhranjenost.
U zubima napadnutim karijesom skupljaju se ostaci hrane, tu se raspadaju i postaju hrana za patogene bakterije iz kojih se luče razne toksične materije. Posledica ovakvog stanja su razna oboljenja usne duplje.
Bol, kao neizostavni pratilac karijesa, negativno utiče na ishranu, sprečava normalno funkcionisanje čoveka i remeti njegovu psihiču ravnotežu. Kod dece bol izazvan karijesom može čak da ima negativne posledice po psihički razvoj.
Širenje infekcije
Površinu krunice zuba prekriva zubna gleđ. Ispod gleđi, u kruničnom delu i ispod, u korenu zuba nalazi se dentin. U samom centru je zubna pulpa – šupljina ispunjena živcem, krvnim sudovima i ćelijama.
Glavni uzročnik karijesa je dentalni plak koji se hvata za zubnu gleđ. To je organska naslaga koja čvrsto prijanja za zube i sadrži mucin. Mucin se sastoji iz pljuvačke, bakterija, gljivica i epitelijalnih ćelija. Dentalni plak se sa površine zuba može ukloniti isključivo mehanički – tačnije četkicom za zube.
Zavisno od odnosa bakterija u plaku, razvija se i patološki proces. Ukoliko preovlađuju bakterije koje izazivaju kiselu sredinu, dolazi do rastvaranja zubne gleđi i tako nastaje kariozno oštećenje zuba. Ako preovlađuju bakterije koje razlažu belančevine, nastaće upala mesa oko zuba.
Kada dođe do karijesa, gleđ počinje da poprima kredastu boju, što je lako uočljivo. Za razliku od gleđi, koja u toku karioznog procesa nestaje delovanjem kiselina, dentin ispunjava karioznu šupljinu i ima tamnu ili mrku boju.
Kada kariozni proces zahvati gleđ, nema bolova, ali kada dopre do dentina, javiće se i prvi bolovi. Ti prvi bolovi traju nekoliko trenutaka, a izazvani su mehaničkim, termičkim, hemijskim ili bakterijskim nadražajem.
Čim dete zaboli zub, treba ga odmah odvesti zubaru. U toj fazi je popravka zuba najjednostavnija. Tada je stomatološka intervencija potpuno bezbolna .
