Način na koji naš mozak prima, organizuje, tumači i odgovara na informacije direktno utiče na to kako učimo, kako vidimo svet oko sebe i kako se povezujemo s ljudima - objašnjava Irena Stojiljković, master defektolog, psihološki savetnik i psihoterapeut pod supervizijom
Podsećamo nadležne na svim nivoima, da su naša deca ljudi sa pravima i dostojanstvom, a ne platforma za birokratske procedure koje su u najvećoj meri same sebi svrha.
Potrebno je da zajednički radimo na tome da osobe sa autizmom imaju dostojanstven život i prilike da budu aktivni članovi društva. Piše: Miloš Vojnović, Master defektolog - nastavnik u OSŠ "9. maj" Zrenjanin
U sredu, 2. aprila u 18 časova, istovremeno u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu biće održan skup „Roditelji u borbi za prava dece sa autizmom“, saopštila je neformalna grupa roditelja.
Nova studija donosi važne uvide o tome kako ishrana majki tokom trudnoće može uticati na neurološki razvoj dece, posebno povezujući tzv. "zapadni stil ishrane" sa povećanim rizikom od ADHD-a (poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću) i autizma (autističnog spektra).
Napravljena je video igra na osnovu se koje može tačno razlikovati deca sa autizmom od dece sa hiperaktivnim poremećajem (ADHD) ili sa neurotipskim razvojem.
U Srbiji je oko 800.000 osoba sa invaliditetom, koji se svakodnevno suočavaju sa barijerama koje mnogi od nas ne primećuju – od zapošljavanja, obrazovanja i zdravstvene zaštite, do pristupa institucijama i osnovnih socijalnih usluga.
Hiljadama godina, ljudi se okupljaju u malim grupama kako bi se gostili hranom. To je neobično ljudska univerzalnost – volimo da sednemo zajedno i dobro se najedemo. Zašto nam je to važno – i zašto i dalje nastavljamo tradiciju?
„Narcis“ se nekada jasno eksplicitno odnosio na ovu kliničku kategorizaciju. Sada pozajmljujemo ovu reč opterećenu vrednostima da bismo patologizovali ljude koji nas razočaravaju ili iritiraju
