Da su nastavnici ili direktori škola, oni bi smanjili broj predmeta, ograničili broj časova na pet po danu, uveli dva časa fizičkog dnevno. U školu bi se išlo od ponedeljka do četvrtka. Petak bi bio za druženje, utakmice, izlete...
Naslov bi mogao da bude i Angažovani roditelji - nemaštovita deca, ili Lenji roditelji - samostalna deca, ili Aktivni roditelji - nesposobna deca ... primećujete li jedinstveni šablon?
Stvari u koje je verovao umeo je da podeli sa drugima tako jednostavno da ih je i obično dete moglo razumeti – jer, kako možete tvrditi da nešto znate, ako to ne možete objasniti jednom šestogodišnjaku.
“Dosada” znači da niko i, što je još važnije, nikakve sprave ne stimulišu vaš um, i da ste slobodni da sami sebi osmislite zabavu ili sedite zamišljeno u tišini.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
