Uživajući u bajci, dete, na maštovit način, konkretizuje svoje strahove i svoje potrebe, sagledava puteve rešenja , prazni rezervoare nesvesnog
Interesantno je to da su, još davno, osnivači naučnog mišljenja kao što su Platon i Aristotel, predlagali da vaspitanje treba da počne bajkama, a ne suvoparnim činjenicama. Ako bi detetu odmah davali racionalni svet, onda bi njemu njegov unutrašnji svet, kojem je bajka mnogo sličnija, ostao dalek i tuđ, a ono što nam je daleko i tuđe često nas i plaši.
Piše: Ivana Paunović
Smatrali su da će prestati zanimanje među decom za bajkama. Takođe, mnogi akademici i novinari smatrali su ih za neozbiljne. Sa druge strane, neki psiholozi tretirali su ih kao, pre svega, zdravu i prirodnu terapiju za decu.
Bajke su, međutim, opstale i sada nisu popularne samo kod dece, već i kod odraslih. Bajke ne postoje više samo u knjigama već i u bioskopima, pozorištima, na televiziji, internetu i kompjuterskim igrama.
Nekada davno
Bajke su nastale nekada davno, pre više od hiljadu godina i danas su rasprostranjene širom sveta. Sadržaji su se sa godinama menjali i prilagođavali promenama koje su nastajale u svetu.
Jednostavne, verbalne, maštovite priče koje su sadržale čudesne i magične elemente, bile su povezane sa sistemima verovanja, vrednostima, obredima i iskustvima paganskih naroda. Bajke su doživele mnoge transformacije do pronalaska mašine za štampanje, kada su se tekstovi ustalili kao i konvencija pričanja.
Tehnološke inovacije su im omogućile da se prošire i u druge kulturne domene, pa čak i na internet gde danas možemo da vidimo razne animacije bajki.
Kao i većina popularnih umetničkih formi, bajke su prilagođavali i transformisali obični, često nepismeni ljudi i viša klasa pismenih ljudi. Od jednostavne priče o ljudskim preokupacijama, evoluirale su do dana današnjeg. Bajke su rasle i doprinele kulturnoj evoluciji različitih grupa ljudi.
U stvari, one i dan danas rastu, gutaju sve žanrove, umetničke forme i kulturne institucije, prilagođavaju se novom okruženju tehnologijom koja njihovo prenošenje čini lakšim i efikasnijim.
Kao i dugi oblici usmenog narodnog stvaralaštva, bajke su, dakle, zbirno iskustvo naroda. Iako su bajke kolektivni vid stvaralaštva, prema mišljenju Vilijama Vunta, započinjale su stvaralaštvom jednog čoveka. Ali, time nisu postajale konačno umetničko delo koje se neće dalje menjati. Sledeći kazivač dodaje, oduzima i menja, a zadržava ono što odgovara njemu i njegovim slušaocima. Tako se, u nizu kazivanja, u kojem učestvuju oni koji za to imaju smisla, zadržava ono što, na neki način, zadovoljava opšte potrebe.
Svakako, delo ima šansi, ne samo da preživi već i da se razvije do neke konačne i čvrste unutrašnje pa i spoljašnje forme .
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Kako da vaše dete rano zavoli knjige?
Кartonske interaktivne slikovnice upoznaju decu s novim pojmovima, podstiču maštu, razvijaju istraživački duh i sposobnost dovođenja slika i reči u međusobnu vezu. Кoncipirane kao kombinacija knjige i igračke, idealne su...
Za razvoj fine motorike: Poklanjamo vam “Iseci i zalepi”
Svestrani razvoj ličnosti odavno je postaljen kao cilj vaspitanja. Suštinu ovako postavljenog cilja predstavlja zahtev da se omogući svakom detetu da se razvije do maksimuma u skladu sa svojim predispozicijama....
Pismo naučnice Džejn Gudal deci o tome kako su knjige promenile njen život
Draga deco, želim nešto da vam otkrijem - kada sam bila u vašem uzrastu obožavala sam knjige! Naravno, tada nije bilo ni interneta ni televizije, i sve smo učili iz...
Najbolje knjige za decu i mlade u 2018 – godišnja priznanja Knjigoskopa
Blog za književnost za decu i mlade Knjigoskop objavio je svoja godišnja priznanja za 2018. godinu. Godišnja priznanja Knjigoskopa dodeljuju se neformalno i njihova uloga je da skrenu pažnju na...
1 komentar.