Uživajući u bajci, dete, na maštovit način, konkretizuje svoje strahove i svoje potrebe, sagledava puteve rešenja , prazni rezervoare nesvesnog
Interesantno je to da su, još davno, osnivači naučnog mišljenja kao što su Platon i Aristotel, predlagali da vaspitanje treba da počne bajkama, a ne suvoparnim činjenicama. Ako bi detetu odmah davali racionalni svet, onda bi njemu njegov unutrašnji svet, kojem je bajka mnogo sličnija, ostao dalek i tuđ, a ono što nam je daleko i tuđe često nas i plaši.
Piše: Ivana Paunović
Smatrali su da će prestati zanimanje među decom za bajkama. Takođe, mnogi akademici i novinari smatrali su ih za neozbiljne. Sa druge strane, neki psiholozi tretirali su ih kao, pre svega, zdravu i prirodnu terapiju za decu.
Bajke su, međutim, opstale i sada nisu popularne samo kod dece, već i kod odraslih. Bajke ne postoje više samo u knjigama već i u bioskopima, pozorištima, na televiziji, internetu i kompjuterskim igrama.
Nekada davno
Bajke su nastale nekada davno, pre više od hiljadu godina i danas su rasprostranjene širom sveta. Sadržaji su se sa godinama menjali i prilagođavali promenama koje su nastajale u svetu.
Jednostavne, verbalne, maštovite priče koje su sadržale čudesne i magične elemente, bile su povezane sa sistemima verovanja, vrednostima, obredima i iskustvima paganskih naroda. Bajke su doživele mnoge transformacije do pronalaska mašine za štampanje, kada su se tekstovi ustalili kao i konvencija pričanja.
Tehnološke inovacije su im omogućile da se prošire i u druge kulturne domene, pa čak i na internet gde danas možemo da vidimo razne animacije bajki.
Kao i većina popularnih umetničkih formi, bajke su prilagođavali i transformisali obični, često nepismeni ljudi i viša klasa pismenih ljudi. Od jednostavne priče o ljudskim preokupacijama, evoluirale su do dana današnjeg. Bajke su rasle i doprinele kulturnoj evoluciji različitih grupa ljudi.
U stvari, one i dan danas rastu, gutaju sve žanrove, umetničke forme i kulturne institucije, prilagođavaju se novom okruženju tehnologijom koja njihovo prenošenje čini lakšim i efikasnijim.
Kao i dugi oblici usmenog narodnog stvaralaštva, bajke su, dakle, zbirno iskustvo naroda. Iako su bajke kolektivni vid stvaralaštva, prema mišljenju Vilijama Vunta, započinjale su stvaralaštvom jednog čoveka. Ali, time nisu postajale konačno umetničko delo koje se neće dalje menjati. Sledeći kazivač dodaje, oduzima i menja, a zadržava ono što odgovara njemu i njegovim slušaocima. Tako se, u nizu kazivanja, u kojem učestvuju oni koji za to imaju smisla, zadržava ono što, na neki način, zadovoljava opšte potrebe.
Svakako, delo ima šansi, ne samo da preživi već i da se razvije do neke konačne i čvrste unutrašnje pa i spoljašnje forme .
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Od sada i dečaci imaju svoju knjigu avantura
Raspust je u toku, a ako ti nedostaje ideja za savršenu letnju avanturu, „Moja knjiga avantura” u izdanju Pčelice je pravi izbor za hrabre i radoznale dečake. Glavni junak ove...
Misija poezije za decu je u tome da probudi čitaoca, da mu otvori oči i upali sva svetla u glavi
Čim u Dar-maru Sunce zađe, Uljezi na prstima napuštaju dom i darmaraju, damaraju, dugo putuju, lutaju, skakuću i trče, i glavna im je briga da stignu do knjiga, i u...
Uspomena na Dobricu Erića
Ove godine navršilo se 60 godina od objavljivanja prve knjige Dobrice Erića. Povodom tog značajnog jubileja izdavačka kuća Kreativni centar objavila je novo izdanje njegove knjige Naša gošća godina, uz...
Knjige koje će bebe prosto obožavati!
Pčeličina edicija BEBINA PRVA KNJIGA ponovo je dostupna, ali sada redizajnirana i još lepša! Edicija je osmišljena tako da jasnim ilustracijama i živopisnim bojama zainteresuje bebe i pomogne im u otkrivanju spoljašnjeg...
1 komentar.