Besmrtnost bajki i mašta

Interesantno je to da su, još davno, osnivači naučnog mišljenja kao što su Platon i Aristotel, predlagali da vaspitanje treba da počne bajkama, a ne suvoparnim činjenicama. Ako bi detetu odmah davali racionalni svet, onda bi njemu njegov unutrašnji svet, kojem je bajka mnogo sličnija, ostao dalek i tuđ, a ono što nam je daleko i tuđe često nas i plaši.

Piše: Ivana Paunović

Smatrali su da će prestati zanimanje među decom za bajkama. Takođe, mnogi akademici i novinari smatrali su ih za neozbiljne. Sa druge strane, neki psiholozi tretirali su ih kao, pre svega, zdravu i prirodnu terapiju za decu.

Bajke su, međutim, opstale i sada nisu popularne samo kod dece, već i kod odraslih. Bajke ne postoje više samo u knjigama već i u bioskopima, pozorištima, na televiziji, internetu i kompjuterskim igrama.

Nekada davno

Bajke su nastale nekada davno, pre više od hiljadu godina i danas su rasprostranjene širom sveta. Sadržaji su se sa godinama menjali i prilagođavali promenama koje su nastajale u svetu.

Jednostavne, verbalne, maštovite priče koje su sadržale čudesne i magične elemente, bile su povezane sa sistemima verovanja, vrednostima, obredima i iskustvima paganskih naroda. Bajke su doživele mnoge transformacije do pronalaska mašine za štampanje, kada su se tekstovi ustalili kao i konvencija pričanja.

Tehnološke inovacije su im omogućile da se prošire i u druge kulturne domene, pa čak i na internet gde danas možemo da vidimo razne animacije bajki.

Kao i većina popularnih umetničkih formi, bajke su prilagođavali i transformisali obični, često nepismeni ljudi i viša klasa pismenih ljudi. Od jednostavne priče o ljudskim preokupacijama, evoluirale su do dana današnjeg. Bajke su rasle i doprinele kulturnoj evoluciji različitih grupa ljudi.

U stvari, one i dan danas rastu, gutaju sve žanrove, umetničke forme i kulturne institucije, prilagođavaju se novom okruženju tehnologijom koja njihovo prenošenje čini lakšim i efikasnijim.

Kao i dugi oblici usmenog narodnog stvaralaštva, bajke su, dakle, zbirno iskustvo naroda. Iako su bajke kolektivni vid stvaralaštva, prema mišljenju Vilijama Vunta, započinjale su stvaralaštvom jednog čoveka. Ali, time nisu postajale konačno umetničko delo koje se neće dalje menjati. Sledeći kazivač dodaje, oduzima i menja, a zadržava ono što odgovara njemu i njegovim slušaocima. Tako se, u nizu kazivanja, u kojem učestvuju oni koji za to imaju smisla, zadržava ono što, na neki način, zadovoljava opšte potrebe.

Svakako, delo ima šansi, ne samo da preživi već i da se razvije do neke konačne i čvrste unutrašnje pa i spoljašnje forme .

GRDANA – savremena bajka ili poziv u pomoć?

Igre, priče i bajke – značaj u odrastanju

„Uspavana i vreteno“ Nila Gejmena sa predivnim ilustracijama Krisa Ridla

Čika Rašina OVČARSKO-KABLARSKA BAJKA

Pet odličnih knjiga za čitanje i igranje s decom

Slikovnice i druga interaktivna izdanja za najmlađe veoma su važna zato što se dete, uzimajući ih u ruke, prvi put upoznaje sa svetom knjiga. Knjige za decu najranijeg uzrasta često...

Za moderne roditelje i bajke su previše strašne, a stručnjaci poručuju: Zanemarujete suštinu

Brojni napisi o tome da su teme starih bajki strašne, da život predstavljaju surovim i da plaše decu, mnogim roditeljima su bili dovoljan razlog da deci prestanu da ih čitaju....

Novo iz Kreativnog centra – slikovnica “Pravi ljubimac za mene”

Napisala Patriša Anđelković Ilustrovala Sonja Paunović Hrčak Tihomir je bio veoma zabrinut za svoju sudbinu. Svi njegovi rođaci već su dobili nov dom, samo je on i dalje u prodavnici...

Dobra knjiga deci treba da pruži radost čitanja

Devojčica Mila kupila je s mamom ukrasnog patuljka za malu baštu ispod njihovog prozora. Već posle nekoliko dana patuljak je nestao, a Mila i njen brat Marko krenuli su u...