Besmrtnost bajki i mašta

Interesantno je to da su, još davno, osnivači naučnog mišljenja kao što su Platon i Aristotel, predlagali da vaspitanje treba da počne bajkama, a ne suvoparnim činjenicama. Ako bi detetu odmah davali racionalni svet, onda bi njemu njegov unutrašnji svet, kojem je bajka mnogo sličnija, ostao dalek i tuđ, a ono što nam je daleko i tuđe često nas i plaši.

Piše: Ivana Paunović

Smatrali su da će prestati zanimanje među decom za bajkama. Takođe, mnogi akademici i novinari smatrali su ih za neozbiljne. Sa druge strane, neki psiholozi tretirali su ih kao, pre svega, zdravu i prirodnu terapiju za decu.

Bajke su, međutim, opstale i sada nisu popularne samo kod dece, već i kod odraslih. Bajke ne postoje više samo u knjigama već i u bioskopima, pozorištima, na televiziji, internetu i kompjuterskim igrama.

Nekada davno

Bajke su nastale nekada davno, pre više od hiljadu godina i danas su rasprostranjene širom sveta. Sadržaji su se sa godinama menjali i prilagođavali promenama koje su nastajale u svetu.

Jednostavne, verbalne, maštovite priče koje su sadržale čudesne i magične elemente, bile su povezane sa sistemima verovanja, vrednostima, obredima i iskustvima paganskih naroda. Bajke su doživele mnoge transformacije do pronalaska mašine za štampanje, kada su se tekstovi ustalili kao i konvencija pričanja.

Tehnološke inovacije su im omogućile da se prošire i u druge kulturne domene, pa čak i na internet gde danas možemo da vidimo razne animacije bajki.

Kao i većina popularnih umetničkih formi, bajke su prilagođavali i transformisali obični, često nepismeni ljudi i viša klasa pismenih ljudi. Od jednostavne priče o ljudskim preokupacijama, evoluirale su do dana današnjeg. Bajke su rasle i doprinele kulturnoj evoluciji različitih grupa ljudi.

U stvari, one i dan danas rastu, gutaju sve žanrove, umetničke forme i kulturne institucije, prilagođavaju se novom okruženju tehnologijom koja njihovo prenošenje čini lakšim i efikasnijim.

Kao i dugi oblici usmenog narodnog stvaralaštva, bajke su, dakle, zbirno iskustvo naroda. Iako su bajke kolektivni vid stvaralaštva, prema mišljenju Vilijama Vunta, započinjale su stvaralaštvom jednog čoveka. Ali, time nisu postajale konačno umetničko delo koje se neće dalje menjati. Sledeći kazivač dodaje, oduzima i menja, a zadržava ono što odgovara njemu i njegovim slušaocima. Tako se, u nizu kazivanja, u kojem učestvuju oni koji za to imaju smisla, zadržava ono što, na neki način, zadovoljava opšte potrebe.

Svakako, delo ima šansi, ne samo da preživi već i da se razvije do neke konačne i čvrste unutrašnje pa i spoljašnje forme .

Slikarka zima – Desanka Maksimović

Specijalno izdanje legendarne Nivea plave kreme – uz bajke!

Koliko dugo pričamo bajke?

Priča o Strahinji, iz pera četrnaestogodišnjeg beogradskog dečaka

Idealni poklon za bebu ili đaka prvaka

Koliko puta ste bili u potrazi za poklonom jer je trebalo da posetite porodicu koja tek što je dobila bebu, ili ste želeli da obradujete budućeg đaka prvaka i njegove...

Mladunče: Novi roman u izdanju Pčelice o o avanturama malog Mede koji pokušava da spase svoju Šumu

"Na širokom potezu od reke Matice do dalekih planina na jugu prostire se nepregledna šuma, stanište brojnih zveri. Čak i njeni žitelji retko se usuđuju da zađu dublje, držeći se...

Poklanjamo vam tri knjige za predškolce za zabavu na prolećnom raspustu

Preporučujemo vam interesantne knjige koje možete ponuditi deci kao jednu od aktivnosti tokom predstojećeg raspusta povodom Uskrsa. Pored šetnje, društvenih igara, igranja sa drugarima napolju, vožnje bicikle i rolera, čitanje...

Dani dečje knjige u Kreativnom centru!

Povodom Svetskog dana dečje knjige, koji se širom sveta obeležava 2. aprila, u Кreativnom centru se organizuju Dani dečje knjige! U okviru ove akcije do 17. aprila više od 1000...