Uživajući u bajci, dete, na maštovit način, konkretizuje svoje strahove i svoje potrebe, sagledava puteve rešenja , prazni rezervoare nesvesnog
Interesantno je to da su, još davno, osnivači naučnog mišljenja kao što su Platon i Aristotel, predlagali da vaspitanje treba da počne bajkama, a ne suvoparnim činjenicama. Ako bi detetu odmah davali racionalni svet, onda bi njemu njegov unutrašnji svet, kojem je bajka mnogo sličnija, ostao dalek i tuđ, a ono što nam je daleko i tuđe često nas i plaši.
Piše: Ivana Paunović
Smatrali su da će prestati zanimanje među decom za bajkama. Takođe, mnogi akademici i novinari smatrali su ih za neozbiljne. Sa druge strane, neki psiholozi tretirali su ih kao, pre svega, zdravu i prirodnu terapiju za decu.
Bajke su, međutim, opstale i sada nisu popularne samo kod dece, već i kod odraslih. Bajke ne postoje više samo u knjigama već i u bioskopima, pozorištima, na televiziji, internetu i kompjuterskim igrama.
Nekada davno
Bajke su nastale nekada davno, pre više od hiljadu godina i danas su rasprostranjene širom sveta. Sadržaji su se sa godinama menjali i prilagođavali promenama koje su nastajale u svetu.
Jednostavne, verbalne, maštovite priče koje su sadržale čudesne i magične elemente, bile su povezane sa sistemima verovanja, vrednostima, obredima i iskustvima paganskih naroda. Bajke su doživele mnoge transformacije do pronalaska mašine za štampanje, kada su se tekstovi ustalili kao i konvencija pričanja.
Tehnološke inovacije su im omogućile da se prošire i u druge kulturne domene, pa čak i na internet gde danas možemo da vidimo razne animacije bajki.
Kao i većina popularnih umetničkih formi, bajke su prilagođavali i transformisali obični, često nepismeni ljudi i viša klasa pismenih ljudi. Od jednostavne priče o ljudskim preokupacijama, evoluirale su do dana današnjeg. Bajke su rasle i doprinele kulturnoj evoluciji različitih grupa ljudi.
U stvari, one i dan danas rastu, gutaju sve žanrove, umetničke forme i kulturne institucije, prilagođavaju se novom okruženju tehnologijom koja njihovo prenošenje čini lakšim i efikasnijim.
Kao i dugi oblici usmenog narodnog stvaralaštva, bajke su, dakle, zbirno iskustvo naroda. Iako su bajke kolektivni vid stvaralaštva, prema mišljenju Vilijama Vunta, započinjale su stvaralaštvom jednog čoveka. Ali, time nisu postajale konačno umetničko delo koje se neće dalje menjati. Sledeći kazivač dodaje, oduzima i menja, a zadržava ono što odgovara njemu i njegovim slušaocima. Tako se, u nizu kazivanja, u kojem učestvuju oni koji za to imaju smisla, zadržava ono što, na neki način, zadovoljava opšte potrebe.
Svakako, delo ima šansi, ne samo da preživi već i da se razvije do neke konačne i čvrste unutrašnje pa i spoljašnje forme .
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Dve nove knjige iz edicije Mali istraživači
U ediciji Mali istraživači Kreativni centar objavio je dve nove knjige – Prašuma i Kad porastem… U ovom serijalu dosad su izdati naslovi: U pokretu, Životinjski svet, Dinosaurusi, Seosko imanje,...
Sedamdeset peti rođendan Pipi Duge Čarape
Pipiloti Viktuali Rulgardini Krusmjanti Efraimsdoter Lungstrump – zna dugo da potraje dok Pipi izgovori puno ime. Tako je na svakom od 70 jezika na koje su prevedene njene avanture. U...
Nove slikovnice o avanturama čiča Petsona i mačka Findusa, namenjene najmlađima!
U izdanju Kreativnog centra nedavno su objavljene dve nove knjige čuvenog švedskog pisca i ilustratora Svena Nurdkvista o čiča Petsonu i mačku Findusu, književnim junacima koji su poznati deci širom...
Peca sluša disko i Peca sluša hip-hop – nove zvučne knjige za decu
Serijal zvučnih knjiga u izdanju Kreativnog centra o simpatičnom malom psu Peci i njegovim drugarima spada među omiljena izdanja za decu. Posle velikog uspeha prvih šest muzičkih knjiga o Peci...
1 komentar.