Kakvi ste vi roditelji? Jeste li mahom angažovani u zabavljanju vaših klinaca, jeste li pokretači svega, glavni organizatori aktivnosti, ili svoju decu puštate da se sami zabave, odnosno sami kreiraju svoje slobodno vreme?
Gomila aktivnosti izaziva stres
U ovo ludo moderno doba neretko već i manja deca uz vrtić imaju i barem jednu, ako ne i dve vanvrtićke obveze. Idu na gimnastiku, sport, engleski, neka deca sviraju, glume – uglavnom – bave se nekim vidom organizovane zabave u institucijama koje na sva vrata nude ovakve programe, što roditelji bez pogovora plaćaju jer time ulažu u dodatan razvoj i edukaciju svog deteta. Zašto i ne bi, kada i sva druga deca iz grupe već idu na nešto. Ili starije dete ide pa zašto ne bi i manje već stupilo u svet dobrih obaveza? A ako već i ne idu na dve različite aktivnosti, onda barem jednom nedeljno odlaze u igraonice kako bi se dete „ispucalo“ skačući.
Pitate li se sada možda kakve to veze ima s naslovom? Ima, i to velike jer, dragi roditelji, morate znati da svaka dodatna obaveza predstavlja veselje, ali i veliki stres – i za vas i za dete. Ako ste i vi od onih koji su voljni da svom detetu priušte tonu kvalitetnog treninga ne čini li vam se da stalno trčite negde. Odvedi dete, pokupi dete, odvedi starije, pokupi starije, jednog u igraonicu, drugog na utakmicu, pa predstave, pa rođendani, pa tome nekada zaista nema kraja … I dete je pritom pod stresom. Brzo pojedi – moramo na balet, ideš danas na trening jer ga plaćamo, nema odustajanja – sam si odabrao, ali mama meni nikada ne dodaju loptu – izbori se za nju! Pustite dete na miru!
Stres je zapravo samo jedna negativna posledica kod ovakve vrste super angažovanog odgoja, ali roditelji će zanemariti sve te stresne obaveze (o količini uloženog novca nećemo ni govoriti) jer nema toga što neće učiniti ne bi li osigurali zlatnu budućnost svog zlatnog mališana. I zapravo, osećaju se vrlo superiorno spram roditelja koji svojoj deci ne nameću nikakve slične obaveze. „Pih, uopšte ne brinu o budućnosti svoje dece! Zamislite, toliko su lenji pa puštaju decu da sama izmisle svoju zabavu – a dobro znamo da današnja deca uopće ne znaju da se igraju.“ – e to, je to! To je hrabrost – kažu stručnjaci! Treba znati ostaviti svoje dete da samo razvija svoje igre, da obogaćuje svoju maštu, da postane samostalno i sposobno samo da smisli nove igre – i na kraju da bude srećnije od deteta kojem roditelji organizuju svaki minut slobodnog vremena! Takva će deca u budućnosti biti samostalnija i svakako sposobnija jer će život spoznati učeći sami i brinući se sami. Budite uz njih toliko da se osećaju da ste tu uz njih, ali umesto da većinu zabave potdsičete vi – dajte im šansu da sami nauče da se zabavljaju. Moderna deca nisu rođena s izostavljenim genetskim kodom za samostalnu igru, samo smo mi od njih napravili robote koji poslušno čekaju znak da mama ili tata osmisle, krenu s igrom i budu u njoj skroz do kraja, tj. do neke druge igre.
Hrabri, besposleni roditelji …
O temi aktivni-neaktivni roditelji i njihovoj srećnoj vs nesrećnoj deci priča Tom Hodžkinson, britanski novinar i autor knjige Besposleni roditelj (The Idle Parent, izdana 2009. godine). Osim te, napisao je i knjige „Kako biti besposlen“, „Kako biti slobodan“, „Knjigu besposlenih uživanja“ i najnoviju „Hrabri, stari svet“.
Prema njegovim rečima moderni roditelji će učiniti sve baš sve za svoje dete i misle da svom detetu čine samo dobro ukoliko ih stalno zabavljaju, organizuju im igru, ispunjavaju svaku želju i za vreme kada ne stignu da se brinu o njemu nabavljaju gomilu gedžeta, crtaća i drugih tehničkih pomagala za zabavu (počevši od bebi laptopa, plejstejšna, tableta ….) A tako deca već u najranijem uzrastu postaju apsolutno nesposobna ne samo da sama brinu o sebi već im ni mašta više ne radi onako kako bi deci trebalo da radi jer stalno čekaju stimulaciju roditelja koji će da misle umesto njih.
