Jednog dana će vaše dete doći kući i reći da mu je drugar iz parkića rekao da Deda Mraz ne postoji. Vi ćete dobiti poriv da istog časa pronađete tog pametnjakovića i okačite mu značku „dežurni razbijač mitova“. Ali to bi bilo malo detinjasto, zar ne? Dejl Makgauan, autor knjige…
Legenda kaže da su dva dečaka uskoro porasla i nestrpljivo čekala dan kada će parkirati svoj prvi Mercedes. Dečak u kolicima vozio je svoj Mercedes oduvek i zauvek.
– Zašto plačeš mama? – Zato što sam se rastužila. – Možda se nisi rastužila nego samo nisi znala da si išla kod Deda Mraza?
Družina od 10 mališana uzrasta od jedne do šest godina i 13 odraslih krenula je na jednonedeljno putovanje iz Beograda ka Rovanijemiju, centru finske Laponije.
Deda Mraz se konopcima spustio sa krova dečje bolnice u Tiršovoj i ubacio poklone kroz prozor. Međutim, nije bio sam!
Budite humani kada god ste u prilici jer naše malo nekome znači mnogo, a osmeh ove dece je neprocenljiv!
Uz poštovanje svih epidemioloških mera, i kroz prozore, oni su podelili novogodišnje paketiće deci.
Zato je deci veoma važno da “zasluže” te poklone i da ih Deda Mraz poseti i donese im šta su hteli, te se poslednjih decenija ustalio običaj pisanja pisama Deda Mrazu.
Detinjstvo je nezamislivo bez Deda Mraza i euforije oko smišljanja liste poklona koje deca žele da dobiju – ali čini se da je njemu dosta svega
Kako je ova devojčica, kao i svako dete, verovala u Deda Mraza, slavni pisac je na sebe preuzeo ulogu “dekice sa poklonima” i napisao joj ovo pismo:
