Roditelji i nastavnici su prvi koji mogu da primete signale da detetu treba podrška. Što ranije potražimo savet i uključimo defektologa, to ćemo detetu omogućiti da razvije svoje potencijale i izbegne osećaj neuspeha koji ga može pratiti kroz celo školovanje.
Zašto se plašimo toga da decu obradujemo, da im omogućimo da priđu tom lavu, matematici, da ga dodirnu, da ga čupnu za brk, da mu pokažu da znaju njegove tajne deljenja i množenja, a ne samo sabiranja i oduzimanja..
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
