Pod spoljašnjim uticajima mališani, u dobi koja tome nije primerena, žele da budu privlačni, često imitirajući ponašanje svojih uzora bez stvarnog razumevanja šta ono znači
Glavni problem kod ovih osoba nije to što su samozaljubljeni, nego to što imaju smanjenu sposobnost da vole druge: očekuju da ih partner obožava, ali njihovo emocionalno vezivanje za druge je površno i plitko
Kada je dete malo i nerazumno, a situacija u koju ulazi opasna, kada je agresivno prema vršnjacima, životinjama i odraslima i kada odbija da prihvati bilo koju drugu kaznu – tri su situacije u kojima roditeljima ne ostaje mnogo izbora osim da pljusnu dete po guzi
Na jednoj strani je socijalni imperativ da se bude savršena majka ili otac, na drugoj podsećanje psihologa da nema idealne formule za vaspitavanje, a tu je i želja da se nađu najbolji vrtić, najbolja učiteljica, najbolji trener...
Nametnut je standard dijaloga prema kojem u konfliktima nije poželjno „podizati glas”, ali da li zaista možemo od ljudi koji su u sukobu da zahtevamo da ignorišu ili maksimalno kontrolišu svoje emocije
Odrasli ljudi se menjaju samo onda kada oni to sami žele i vrlo su otporni na spoljašnje pritiske, ali kod dece se uz razgovor o prekršaju i odgovarajuću kaznu može uticati na pogrešna uverenja
Samokontrola se može definisati kao sposobnost da „upravljamo našim jakim osećanjima tako da ih možemo doživeti bez da se osećamo preplavljeno ili da se ponašamo na način koji šteti nama i drugima.“
Ako se roditelji, koji su se naljutili zato što je dete uradilo nešto loše, malo distanciraju, dete se uplaši da ga manje vole i prihvataju, tako da pokušava da „povrati” ljubav i prihvatanje.
Učenici osmog razreda u svim osnovnim školama u Srbiji polagali su jutros završni test iz Srpskog jezika i književnosti, odnosno maternjeg jezika i književnosti.
Pozabavićemo se pred odmor na moru, planini, pred polazak u školu ili vrtić - zašto su očekivanja "ubice" raspoloženja, provoda i sreće
Piše: Snežana Golić, pedagog
