Deca će želeti da liče na svoje najbliže, ako oni pokažu da su dobri kako za sebe, tako i za druge ljude, da nisu nikakve žrtve koje se žrtvuju za njih, posao ili nešto treće, ako im pružaju ljubav i disciplinuju ih autoritetom
Psihoterapeut doktor Zoran Milivojević o želji starijih u Srbiji da “kontrolišu” život potomaka: Spadamo u društva u kojima se odrasloj deci nevoljno daju dozvole da odrastu
Zašto roditelji sve to čine? Najjednostavnije rečeno iz osećanja krivice. Oni su na samom početku preuzeli na sebe odgovornost za osećanja svoje dece. A
Ko više pati kada mu se oduzme dete: majka ili otac? Ako ste pomislili na majku, onda ste žrtva kulturnog stereotipa. Tačno je da podjednako pate.
Nespreman za novu ulogu, on ne prihvata promenu u odnosu koju je donelo rađanje deteta, gubitak ženine pažnje i ljubavi doživljava kao odbacivanje i često reaguje ljubomorom
Smatra se da je razvijanje pregovaračkih veština dobar način da se smanji vršnjačko nasilje.
Junaci nisu oni koji se ničega ne plaše, već oni koji uprkos strahu ili nekom drugom obliku patnje čine stvari koje smatraju ispravnim
Od toga kako je neko bio vaspitavan u detinjstvu zavisi kako će podizati svoje potomke, ali osobe koje nisu time zadovoljne tražiće nove načine vaspitanja ili jednostavno radiće sve suprotno stilu koji su osetili na svojoj koži
Tehnologija olakšava mnoge aktivnosti, što za skrivenu posledicu ima „atrofiju” mozga: nakon pojave digitrona mnogi bez njega ne umeju da množe; nekada su ljudi znali napamet desetine telefonskih brojeva, sada jedva dva
Ljudska potreba da se bude prihvaćen, da se pripada, da se ne bude drukčiji, različit i stran u datom društvenom okruženju uzrok je poistovećivanja ili imitacije
