Glavni problem kod ovih osoba nije to što su samozaljubljeni, nego to što imaju smanjenu sposobnost da vole druge: očekuju da ih partner obožava, ali njihovo emocionalno vezivanje za druge je površno i plitko
Kada je dete malo i nerazumno, a situacija u koju ulazi opasna, kada je agresivno prema vršnjacima, životinjama i odraslima i kada odbija da prihvati bilo koju drugu kaznu – tri su situacije u kojima roditeljima ne ostaje mnogo izbora osim da pljusnu dete po guzi
Na jednoj strani je socijalni imperativ da se bude savršena majka ili otac, na drugoj podsećanje psihologa da nema idealne formule za vaspitavanje, a tu je i želja da se nađu najbolji vrtić, najbolja učiteljica, najbolji trener…
Nametnut je standard dijaloga prema kojem u konfliktima nije poželjno „podizati glas”, ali da li zaista možemo od ljudi koji su u sukobu da zahtevamo da ignorišu ili maksimalno kontrolišu svoje emocije
Odrasli ljudi se menjaju samo onda kada oni to sami žele i vrlo su otporni na spoljašnje pritiske, ali kod dece se uz razgovor o prekršaju i odgovarajuću kaznu može uticati na pogrešna uverenja
Zaljubljivanje, uzvraćena zaljubljenost, zabavljanje, ozbiljna veza, brak, porodica, srećni do kraja života – scenario je koji uspe da realizuje samo manji broj ljudi
Postoje osobe koje svojim spoljašnjim izgledom ne samo da ne izgledaju depresivno već mogu da izgledaju sasvim zadovoljno i ispunjeno
Kada ljudi biraju svog partnera treba da razmišljaju o svom i partnerovom konceptu veze: ako su razlike nespojive, bez obzira na to kolika je privlačnost, strast i ljubav, par neće moći da uspostavi dugoročniji stabilan odnos
Biti „nečiji” sin ili kćerka je psihički opterećujuće za dete, od koga okruženje očekuje da bude „dostojno” svog uspešnog roditelja, pa ovi mališani nemaju pravo detinjstvo, već su pretvoreni u dečje javne ličnosti
Iako im to omogućava da budu uspešniji i bogatiji od obzirnih, oni koji su usmereni samo na sopstvene interese i ne brinu o osećanjima i mišljenju drugih najčešće na kraju ostanu usamljeni i izolovani
