Roditelji koji su izabrali ovaj način da kažu o sebi kako su dobri roditelji, da putem onlajn sadržaja pokažu svoju nežnost, osećajnost, brigu, umeće i druge poželjne osobine, treba da budu svesni sledećih rizika:
Sve što se jednom stavi na internet (a i to je postavljeno na internet), može itekako da se vidi opet, ali i da se zloupotrebi.
Roditelji mališanima od malih nogu moraju usaditi stav da postoje stvari koje su intima i koje se ne dele na „Fejsbuku” i „Instagramu”
Ne radi se samo o mamama blogerkama koje preteruju i konstruišu dečiji onlajn identitet; mnogo prosečnih roditelja radi to isto.
Ono nad čim imamo neku kontrolu je naše slobodno vreme. A način na koji ga provodimo može uticati i na to koliko smo srećni.
Ljudi između 20. i 30. sve više traba psihijatrijska pomoć. Imaju “lajkove”, ne i prijatelje, ljubavne veze, podršku
– Nemam decu, ali imam nećaka kojem sam odredio neke granice. Ima nekih stvari koje neću dozvoliti, a među njima i socijalne mreže
Ljubavna ispovest dvanaestogodišnje devojčice na jutjubu već nekoliko dana drma čitav region.
“Shvatila sam da je imati četvoro dece, muža i posao više nego dovoljno zahtevno za mene i počela sam na mobilni telefon da gledam kao na svog neprijatelja”
Šta osnovci i srednjoškolci ceo dan rade sa svojim mobilnim telefonima? Mnogi roditelji to nikada neće saznati, ali jedna majka kaže: “Od mene ne možeš pobeći”.
