Roditelji su svakako jednim delom krivi za to, budući da od malih nogu daju deci mobilne uređaje kako bi ih „smirili“. Međutim, i sami roditelji tinejdžera se veoma retko zapitaju: „Šta to moje dete gleda i šta sluša?“
“Počela sam da ustajem naspavana, da odmaram posle ručka, da razgovaram sa cimerkama, da učestvujem na času…”
Jedine dve „organizacije” koje koriste termin „korisnici” za svoje kupce i članove – narko-mafija i industrija softvera. – Bivši članovi menadžmenta „Gugla”, „Fejsbuka”, „Pinteresta”, svojoj deci ne dozvoljavaju da koriste telefone u ove svrhe
Viđamo mame koje verovatno imaju višak slobodnog vremena pa otvaraju devojčicama samostalne profile i zaista ih predstavljaju na malo erotičniji, provokativniji način.
Ovu društvenu mrežu više neće moći da otvori bilo ko, a uz pomoć veštačke inteligencije svaki potez biće praćen.
Roditelji koji su izabrali ovaj način da kažu o sebi kako su dobri roditelji, da putem onlajn sadržaja pokažu svoju nežnost, osećajnost, brigu, umeće i druge poželjne osobine, treba da budu svesni sledećih rizika:
Sve što se jednom stavi na internet (a i to je postavljeno na internet), može itekako da se vidi opet, ali i da se zloupotrebi.
Roditelji mališanima od malih nogu moraju usaditi stav da postoje stvari koje su intima i koje se ne dele na „Fejsbuku” i „Instagramu”
Ne radi se samo o mamama blogerkama koje preteruju i konstruišu dečiji onlajn identitet; mnogo prosečnih roditelja radi to isto.
Ono nad čim imamo neku kontrolu je naše slobodno vreme. A način na koji ga provodimo može uticati i na to koliko smo srećni.
