Pitam, da li se nedostatak osnovnog vaspitanja leči odlaskom u pozorište? I da li uopšte treba pustiti nevaspitanu hordu da primiriše pozorištu pre nego što nauči bar „dobar dan“ da kaže? Mislim, lepo je to što škola hoće da deca steknu naviku, ali bez ovog prvog ovo drugo nekako ne ide.
Već više od 20 godina humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija kroz svoje programe pruža edukativnu podršku deci i porodicama kako bi deca ostala u sistemu obrazovanja, razvila radne navike i dobila priliku da napreduju.
Domaći zadaci retko ostaju samo između deteta i sveske. U većini porodica oni brzo postanu porodična aktivnost – uz uzdahe, podsećanja, pregovore i pitanje koje se stalno vraća: da li pomažem svom detetu ili mu zapravo odmažem?
