“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Roditelji koji su spremni da uđu u detetovu igru, ne kao vođe, nego kao pažljivi saputnici, postaju saveznici u njegovom emocionalnom svetu. Kroz nežna, otvorena pitanja mogu dobiti uvid u ono što se dete doživljava iznutra.
Roditelji često žele da pomognu detetu da razvije koncentraciju, bolje pamti ili razmišlja logično. A istina je – dete sve to može da nauči, i to bez svesnog "učenja". Ključ je u igri.
Od „cooked“ i „rizz“ do „ghost-ovao me je“ i „nemoj da yap-uješ“ – internet sleng sve brže prelazi granice engleskog jezika i ulazi u svakodnevni govor mladih.
Tokom narednog perioda, građani Novog Sada imaće priliku da se upoznaju sa radom SOS Dečijih sela Srbija, rezultatima koje organizacija ostvaruje već decenijama, kao i načinima na koje mogu da doprinesu stvaranju sigurnijeg okruženja za decu i mlade kojima je podrška najpotrebnija.
Polazak u školu jedan je od najvažnijih trenutaka u životu deteta, ali i roditelja. Prvi razred donosi mnogo uzbuđenja, ali i sasvim novih obaveza koje umeju da budu izazovne za celu porodicu.
