Deca provode isto toliko vremena za radnim stolom i u školskoj klupi koliko i odrasli na poslu. Kada završe časove u školi, odlaze kući i rade domaće zadatke. Možda je ova praksa dobra za usvajanje gradiva, ali većina roditelja će se složiti da deci treba više vremena za igru.
Roditelji koji su spremni da uđu u detetovu igru, ne kao vođe, nego kao pažljivi saputnici, postaju saveznici u njegovom emocionalnom svetu. Kroz nežna, otvorena pitanja mogu dobiti uvid u ono što se dete doživljava iznutra.
Kroz upečatljive scene, songove i ples, publika svedoči kako se nerealna, nesvesno nasleđena i često besmislena očekivanja uvlače u porodični i društveni život i oblikuju odnose između baka, mama, ćerki — ali i sinova i očeva.
