Biti roditelj često znači živeti između velike ljubavi i još većih pitanja. Svako dete je poseban svet, a svaki dan sa njim donosi nove nedoumice: kada reagovati, kako usmeriti, šta je zaista najbolje za njegov rast i sreću?
Odrasli i iskusni pojedinci često savjetuju: zanemarite TV emisije i YouTube druženje, umjesto toga čitajte klasike poput Tolstoja, jer su svi odgovori na vaša pitanja tamo.
Principi njegovog vaspitanja i obrazovanja bili su za 19. vek nešto sasvim novo, pre svega zbog činjenice da se pisac vodio samo jednom idejom – teorijom slobodnog vaspitanja.
Sve teškoće u vaspitavanju potiču otuda što roditelji, ne samo da ne ispravljaju svoje mane nego ih i opravdavaju, a ovamo žele da te mane ne vide u deci.
Tinejdžer koji se ceo dan kontroliše u školi, u društvu i na mrežama, kod kuće često „pukne“. Ne zato što ne poštuje roditelje, već zato što više nema snage da glumi da je dobro.
Deca sa ocem koji je ulagao u njih i provodio vreme s njima imaju više šansi da steknu emocionalnu sigurnost. To im daje samopouzdanje da istražuju i izlaze iz sigurnosti poznatog okruženja.
U svetu u kom se stalno govori o pozitivnom razmišljanju, motivaciji i „lepšoj strani života“, roditeljstvo lako sklizne u zamku toksičnog optimizma – ideje da su negativne emocije nešto što treba brzo popraviti, potisnuti ili preskočiti.
