Možemo dosta naučiti o umetnosti življenja iz Tolstojevog romana Rat i mir, koji verno prikazuje ljudsku taštinu i ludost, seksualnu ljubomoru i porodične odnose. Ali takođe možemo dosta naučiti i iz života samog romanopisca, kaže Roman Krznarić.
Lav Tolstoj (1828-1910) je bio pripadnik ruskog plemstva, a njegova porodica je posedovala veliko imanje i stotine sluga. Rane godine mladog plemića bile su ispunjene razvratnošću, nemoralom i nasiljem.
„Ubijao sam ljude u ratovima i izazivao ih na dvoboje kako bi ih ubio,“ napisao je. „Gubio sam na kartama, izrabljivao seljake, osuđivao ih na kazne, živio raskalašeno, varao ljude …tako sam živio deset godina.“
Pročitajte i: Osam osobina kulturnog čoveka: Saveti Antona Pavloviča
Ali on je postepeno odbacio svoj dekadentni način života, kao i nasleđena uverenja o svom aristokratskom poreklu, usvajajući radikalni, nekonvencionalni svetonazor koji je šokirao njegove savremenike. Kako nam njegovo životno putovanje može pomoći da preispitamo sopstvenu filozofiju života?
1. Budite otvorenog uma
Jedan od Tolstojevih najvećih talenata bila je njegova sposobnost i spremnost da promeni svoj stav na osnovu novih iskustava. Užasno krvoproliće kojem je svedočio dok je ratovao u ratu na Krimu 1850-ih godina pretvorilo ga je u pacifistu. Godine 1857. nakon što je video javno pogubljenje giljotinom u Parizu – nikada nije zaboravio tupi udarac odrubljene glave kada je pala u kutiju – postao je ubeđeni protivnik države i njenih zakona, verujući da su vlade ne samo brutalne, već suštinski u službi bogatih i moćnih. „Država je zavera,“ napisao je jednom svom prijatelju. „Od sada nikada neću služiti nijednoj vladi nigde.“ Tolstoj je bio na putu da postane anarhista. On bi bio prvi koji bi nas ohrabrio da preispitamo fundamentalna uverenja i dogme uz koje smo odrasli.