Kako nam njegovo životno iskustvo može pomoći da preispitamo sopstvenu filozofiju života?
Možemo dosta naučiti o umetnosti življenja iz Tolstojevog romana Rat i mir, koji verno prikazuje ljudsku taštinu i ludost, seksualnu ljubomoru i porodične odnose. Ali takođe možemo dosta naučiti i iz života samog romanopisca, kaže Roman Krznarić.
Lav Tolstoj (1828-1910) je bio pripadnik ruskog plemstva, a njegova porodica je posedovala veliko imanje i stotine sluga. Rane godine mladog plemića bile su ispunjene razvratnošću, nemoralom i nasiljem.
“Ubijao sam ljude u ratovima i izazivao ih na dvoboje kako bi ih ubio,” napisao je. “Gubio sam na kartama, izrabljivao seljake, osuđivao ih na kazne, živio raskalašeno, varao ljude …tako sam živio deset godina.”
Pročitajte i: Osam osobina kulturnog čoveka: Saveti Antona Pavloviča
Ali on je postepeno odbacio svoj dekadentni način života, kao i nasleđena uverenja o svom aristokratskom poreklu, usvajajući radikalni, nekonvencionalni svetonazor koji je šokirao njegove savremenike. Kako nam njegovo životno putovanje može pomoći da preispitamo sopstvenu filozofiju života?
1. Budite otvorenog uma
Jedan od Tolstojevih najvećih talenata bila je njegova sposobnost i spremnost da promeni svoj stav na osnovu novih iskustava. Užasno krvoproliće kojem je svedočio dok je ratovao u ratu na Krimu 1850-ih godina pretvorilo ga je u pacifistu. Godine 1857. nakon što je video javno pogubljenje giljotinom u Parizu – nikada nije zaboravio tupi udarac odrubljene glave kada je pala u kutiju – postao je ubeđeni protivnik države i njenih zakona, verujući da su vlade ne samo brutalne, već suštinski u službi bogatih i moćnih. “Država je zavera,” napisao je jednom svom prijatelju. “Od sada nikada neću služiti nijednoj vladi nigde.” Tolstoj je bio na putu da postane anarhista. On bi bio prvi koji bi nas ohrabrio da preispitamo fundamentalna uverenja i dogme uz koje smo odrasli.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Zašto bi roditelji trebalo da deci pokazuju svoja prava osećanja?
Neki roditelji stalno nastoje da pred decom kriju svoja negativna osećanja, a pojačavaju pozitivna. Novo istraživanje je pokazalo da roditelji koji stalno glume da su srećni, čineći to za dobrobit svog deteta,...
Od vrtića govore engleski, programiraju, treniraju. A kad igraju „Čoveče, ne ljuti se”?
Kako je dvanaestogodišnjaku koji u jednoj radnoj nedelji mora da ispuni sve školske obaveze sa visokim ocenama, dva puta nedeljno nakon škole odlazi na strani jezik, dva puta na trening...
Zoran Milivojević: Sindrom uspešnog oca
Autor: Zoran Milivojević Retki su oni roditelji koji nisu ponosni na uspehe svoje dece. To je još snažnije izraženo kada ona odrastu i kada su, kao odrasli sinovi i kćeri, uspešni...
Psiholozi upozoravaju da je školskoj deci pažnja u poslednjoj deceniji opala za – polovinu
Prvo su dete naučili da na maminom mobilnom telefonu pronađe video-igricu, a onda je progovorilo prve reči. Umesto plišanog mede, za prvi rođendan najverovatnije se obradovalo nekoj „pametnoj igrački”, a...
Nema komentara.