Beznadežni roditelji prenose tu beznadežnost na decu. Raste nam beznadežna omladina, koja spas traži u drugim zemljama, kaže književnik Ljubivoje Ršumović, uz čije stvaralaštvo su odrastale generacije. Kako to biva sa velikima, njegova poezija, proza i scenariji za decu su i danas za one koji se bez obzira na krštenicu…
“Ako bi svet zbranio proizvodnju plastičnog oružja-igračaka, ako bi ukinuo kičerske reklame i šund-serije na televizijama, ako bi mlade ljude, odmah po rođenju, fascinirao lepotom, igrom i slobodom, možda bismo za koji vek imali srećnu, čistu i lepo vaspitanu planetu”, naglašava Ršumović.
Imaju li naša deca zbilja “strah od slova” uz koji izrastaju u pripadnike “najnepismenijeg naroda u Evropi” ili je ovde reč o senzacionalizmu, a deca ipak čitaju, samo ne ono što bi “odrasli” želeli?
Legendarni pesnik za decu Ljubivoje Ršumović, 7. aprila na svečanosti beogradskom Dečijem kulturnom centru slavi 60 godina rada.
Ko sam ja da bilo šta bilo kom roditelju zameram? Zameram državi što je brigu o deci u velikoj meri prepustila roditeljima.
Tokom šest dana, festival će ugostiti umetnike, pozorišne stručnjake i studente pozorišnih škola sa raznih strana Evrope i sveta
Rekonstruišući svoje istinsko detinjstvo, slikajući svoj domaći patrijarhalni zavičaj i život na Zlatiboru polovinom dvadesetog veka, Ršumović na moderan način formuliše srpsku narodnu filozofiju, sa pečatom sopstvenog života i talenta.
Beležite „dečija usta”, budite saradnici dece u stvaranju radosti!
Dečji pesnik Ljubivoje Ršumović u Vranju govorio o svom “receptu” za srećno detinjstvo. Zašto je odrastanje na selu, posebno danas, postalo istinska privilegija
Ljubivoje Ršumović o nastavku „Fora i fazona”, ljubavi prema mališanima, dnevničkim zapisima: Rukovodio sam se mišlju Duška Radovića da su deca mali ljudi u odelu deteta
