Rekonstruišući svoje istinsko detinjstvo, slikajući svoj domaći patrijarhalni zavičaj i život na Zlatiboru polovinom dvadesetog veka, Ršumović na moderan način formuliše srpsku narodnu filozofiju, sa pečatom sopstvenog života i talenta.
Dečji pesnik Ljubivoje Ršumović u Vranju govorio o svom "receptu" za srećno detinjstvo. Zašto je odrastanje na selu, posebno danas, postalo istinska privilegija
Ljubivoje Ršumović o nastavku „Fora i fazona”, ljubavi prema mališanima, dnevničkim zapisima: Rukovodio sam se mišlju Duška Radovića da su deca mali ljudi u odelu deteta
„Tri čvora na trepavici“ nisu samo sećanja velikog majstora pripovedanja i poznavaoca srpske baštine već i praznik jezika i pohvala traganju za poreklom.
Pokušaj doživljavanja superužitka nužno vodi u neku vrstu zavisnosti bilo da se to čini uzimanjem droga, kroz virtuelnu stvarnost, video-igricama ili ekstremnim sportovima, pa zato budite oprezni s ovom željom
Najskuplji ranac nije nužno i najbolji. Pravi izbor je onaj koji odgovara građi vašeg deteta, udoban je, dovoljno lagan i funkcionalan za njegove svakodnevne školske obaveze.
Dete koje ima razvijen psihološki imunitet lakše će podneti pritisak vršnjaka, znaće kako da se izbori sa kritikama i neće imati potrebu da kroz agresiju prema drugima leči sopstvenu nesigurnost.
