Данас су деца презаштићена и у својим породицама заузимају централна места. Доступно им је све шта пожеле. У сусрету са школом ти мали принчеви и принцезе откривају да у одељењу има још скоро тридесет других принчева и принцеза који исто мисле да су најбољи, најпаметнији, најлепши…
Roditelji zvani “kvočka” koji svoju decu toliko prezaštićuju da takva deca ulaskom u vrtić ili školski sistem ne mogu da se snađu i postaju frustrirana i agresivna.
Deca govor nauče do 3. godine. A onda do 6. ili 7. prave pauzu u učenju. Zašto? Zašto ne koristiti taj veliki potencijal za učenje u tom periodu?
Na pregledima za upis u prvi razred čak četiri petine dece ima poremećaj u govoru, nepravilno izgovara slova i ima premali fond reči, napominju stručnjaci.
Srbija ima najmanji broj stručnjaka za govor u celoj Evropi, o čemu govori između ostalog i podatak da ih je samo u osnovnim školama u Srbiji zaposleno svega šest. – Udruženje logopeda već godinu dana apeluje da se nešto učini
Logopedi i dečji psihijatri upozoravaju da sve veći broj mališana od dve ili tri godine nije izgovorio prve reči. Većinu vremena provode ispred televizora, pa i kad progovore to je mešavina maternjeg i engleskog jezika
Logopedi u Srbiji su odlučni da se u 2018. godini snažnije bore za svoj status i usvajanje Zakona o logopedskoj delatnosti
Na prvi pogled dete koje tepa zvuči simpatično, ali treba biti oprezan da to ne bi prešlo u neki ozbiljniji govorni poremećaj.
Najvažnije je da čim roditelji posumnjaju da nešto nije u redu sa razvojem deteta, odmah se obrate pedijatru koji ih treba uputiti na dalja ispitivanja
Ono što je najteže prihvatiti, je to da su za neke od problema sa govorom krivi su i sami roditelji, odnosno okolina, jer u komunikaciji sa decom ne koriste pravilne obrasce.
