Roditelji najčešće traže stručnu pomoć za svoje dete koje možda kasni u razvoju govora, ima poteškoće u izgovoru glasova ili uopšte ne pokazuje interesovanje za verbalnu komunikaciju. Važno je naglasiti da je ovaj susret samo prvi korak ka planiranju odgovarajuće podrške, naglašava logoped Divna Vukašinović.
Prvi susret sa logopedom i nepoznata situacija u kojoj se nalaze i roditelji i deca nešto su što može da zabrine i stvori neprijatnost ili strah od odlaska uopšte. Logoped Divna Vukašinović ističe da je od presudnog značaja za pružanje adekvatne pomoći detetu koje ima poteškoće u govoru upravo blagovremeni odlazak kod logopeda/stručnjaka koji će ustanoviti problem i predložiti dalje korake.
Kako bismo olakšali taj prvi korak, sa Divnom smo razgovarali upravo na temu odlaska kod logopeda prvi put – i kako to u detalje sve izgleda:
Šta roditelji mogu da očekivaju od procene?
U toku prve posete, logoped najčešće razgovara sa roditeljima kako bi dobio što više informacija o razvoju deteta. Pitanja obuhvataju teme kao što su detetov razvoj od rođenja, prve reči, način na koji se dete igra, pa sve do trenutnih izazova sa kojima se porodica suočava. Nakon toga, logoped obavlja procenu detetovih komunikacijskih veština kroz igru i zadatke prilagođene uzrastu.
Na primer, ako dete ima dve godine i ne govori dovoljno reči, logoped će obratiti pažnju na to kako dete reaguje na zvukove, imitira pokrete ili koristi geste za komunikaciju. Kod starije dece procena može uključivati testove izgovora, razumevanja jezika i sposobnosti izražavanja misli.
Kako se postavlja dijagnoza?
Logoped najpre analizira sve prikupljene informacije i, ako je potrebno, preporučuje dodatne konsultacije sa pedijatrom, psihologom ili drugim specijalistima. Važno je znati da svako dete ima svoj tempo razvoja i da kašnjenje u govoru ne mora nužno ukazivati na ozbiljan problem.
Pročitajte i – Logoped: Budite roditelj koji sluša da biste mogli da reagujete na vreme
Rad kod kuće je neizostavan deo napretka
Jedna od najvažnijih poruka za roditelje jeste da rad sa logopedom ne može biti dovoljan ako se ne nastavi kod kuće. Na primer, ako dete uči nove reči tokom terapije, roditelji treba da ih ponavljaju kroz svakodnevne situacije – prilikom igre, oblačenja, ili tokom obroka.
Glasovi koje dete nepravilno izgovara, svakodnevnim vežbanjem kod kuće se brže automatizuju – brže počnu da se koriste u govoru.
Zamislite situaciju gde dete pokazuje na jabuku, a roditelj kaže: „To je jabuka. Da li želiš jabuku?“. Ovakvi trenutci su idealni za vežbanje novih reči i fraza.
Zašto je rad kod kuće toliko bitan?
Logoped je sa detetom obično jedan do dva sata nedeljno, dok su roditelji tu svakodnevno. Dete uči kroz ponavljanje i primenu naučenog u različitim situacijama. Rad kod kuće omogućava detetu da poveže ono što je naučilo tokom terapije sa stvarnim životom.
Ovaj timski rad doprinosi bržem napretku i bržem rešavanju problema.
Dragi roditelji, budite strpljivi i dosledni – vaš trud se isplati, a svaka nova reč je korak bliže ka boljoj komunikaciji i razumevanju sa vašim detetom, zaključuje logoped Divna Vukašinović.
Izvor: Detinjarije.com
