Dete koje roditelji postavljaju na tron, kako drugačije u tom uzrastu nego neosnovano, kasnije ima problem da sa trona siđe, a društvo ima nultu toleranciju na kvazi prinčeve i princeze, što je bolno.
Neguje se to da je bitno da imate moć, bez obzira na to kako ste stekli tu moć. Stvarate potpuno naopak sistem i to je ono što je zaista zabrinjavajuće.
Ministar je obećao da će istrajati u istraživanju svih slučajeva nasilja i pitao šta rade školski pedagozi i psiholozi kad druga deca snimaju nasilje i smeju se.
Deca koja pribegavaju nasilnom ponašanju su po pravilu deca niskog samopoštovanja. Nasilno ponašanje im služi kao odbrana od osećanja niže vrednosti.
Nastavnici i profesori su nemoćni pred tom najezdom prostakluka i kulture je im je obrazovni sistem sa svojim zakonima i svojim smernicama, vezao ruke.
Kalman smatra da su programi za prevenciju nasilja u školama potpuno beskorisni i štetni.
Siledžije koje ne budu zaustavljene na početku, samo postaju sve starije i sve opasnije siledžije.
Neadekvatne kazne, slaba saradnja roditelja i nastavnika, ali i velika prava koja su deci data razlozi su za incidente koji se sve češće dešavaju u školama, smatraju zaposleni u prosveti.
Da li onda dete mora da trpi vršnjačko nasilje? Naravno da ne, ali u svakom slučaju je po dete štetno da rešava samo probleme ovog tipa.
Tvrdim da današnji obrazovni sistem svojim zakonima ohrabruje maloletničku delinkvenciju. Da ilustrujem onima koji ne znaju po kakvim pravilima danas rade srpske škole:
